Ni rat u Ukrajini, ni inflacija, ni korupcija više nisu glavna politička pitanja u Poljskoj, koja ove jeseni ide na parlamentarne izbore.
Udarna tema koja je oštro podelila javnost jeste otvaranje mračne prošlosti harizmatičnog duhovnog simbola Rimokatoličke crkve – pape Jovane Pavla Drugog, za koga je Leh Valensa svojevremeno izjavio da mu pripada 50 odsto zasluga za rušenje komunizma.
Zbog šokantnog otkrića da je Vojtila pre nego što je 1978. godine izabran za papu, dok je bio nadbiskup u rodnom Krakovu, štitio sveštenike optužene za seksualno zlostavljanje, gotovo dve trećine Poljaka, prema anketi agencije IBRiS, traže otvaranje istrage o ovim zlodelima o kojima se ćutalo decenijama. Uprkos protivljenju opozicije, vladajuća partija Pravo i pravda (PiS), koja je duboko povezana s Rimokatoličkom crkvom, ustala je u odbranu lika i dela poljskog pape, koji je 2014. proglašen za sveca.
Javnost su uzburkali dokumentarac „Šta je znao Jovan Pavle Drugi”, emitovan na privatnoj televiziji TVM u vlasništvu američkog kapitala, i knjiga holandskog novinara Ekea Overbeka, objavljena na poljskom jeziku pod nazivom „Maksima kulpa”. U njima se iznose čvrsti dokazi da je Karol Vojtila ne samo znao za zlodela sveštenika pedofila, već i da ih je prikrivao. Tako je svog bliskog saradnika župnika Sadusa premestio u Austriju, a da tamošnjeg kardinala Franca Keniga nije obavestio o optužbama koje postoje protiv tog sveštenika.
U dokumentarcu Marćina Gutovskog – na primeru trojice sveštenika za koje se već znalo da su zlostavljali decu – dokazuje se da je pokojni papa znao za njihovo loše ponašanje. To navodno potvrđuju dokumenta iz vremena dok je Vojtila bio nadbiskup. Kao dokaz je predstavljen i izveštaj tajne službe u komunističkoj Poljskoj da je kurija veoma zabrinuta jer je nemoguće sakriti skandal koji je svojim ponašanjem izazvao sveštenik Sadus.
Ali, senka koju dokumentarac baca na pokojnog papu koji je za većinu Poljaka ne samo svetac, već i nacionalni heroj jer je pomogao da se zemlja izvuče iz komunističkog i sovjetskog zagrljaja, razjarila je vlast. Ona je to doživela kao svojevrsni udarac spoljnih sila kojima smeta desničarska vlada. Zbog ove situacije u Ministarstvo spoljnih poslova je pozvan čak i američki ambasador u Varšavi Mark Bžežinski, a premijer Mateuš Moravjecki je optužio opoziciju da se „stidi najvažnijeg zemljaka u istoriji republike”.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „prepoznaje da je potencijalni ishod ovih aktivnosti u skladu s ciljevima hibridnog rata, a to su izazivanje podela i tenzija u poljskom društvu”.
Vlada je odmah pokrenula široku kampanju za odbranu Jovana Pavla Drugog. Na fasadi predsedničke palate u Varšavi je čak projektovana gigantska slika pape Vojtile. Poslanici PiS-a su u parlamentu progurali i rezoluciju o odbrani lika i dela pape koji je ostavio neizbrisiv trag dok je 26 godina bio na čelu Rimokatoličke crkve: „Parlament najoštrije osuđuje sramnu kampanju koju vode mediji protiv velikog pape Svetog Jovana Pavla Drugog, najvećeg Poljaka u istoriji”, navodi se u rezoluciji.
Najveća poljska opoziciona stranka – Građanska platforma, koja je prekinula glasanje o rezoluciji o papinoj odbrani, optužila je vladajući PiS da se poigrava politizacijom ovog pitanja.
„Vi ne želite da branite Jovana Pavla Drugog, već želite da ga upišete u stranku Pravo i pravda”, poručio je poslanik Građanske platforme Pavel Koval tokom parlamentarne debate o rezoluciji.
Nadbiskup Stanislav Gadecki, šef biskupske konferencije Poljske, osudio je izveštaje o Jovanu Pavlu Drugom kao „šokantne pokušaje diskreditacije njegove ličnosti i dela, napravljene pod maskom brige za istinu i dobro”.
Za vanrednog profesora Univerziteta društvenih i humanističkih nauka Boba Stenlija sve odbrane pape su deo političke igre. Po njegovom mišljenju, vladajući PiS je otvaranjem kontroverznog nasleđa pape Vojtile dobio izborno „raketno gorivo”.
„Odbrana Jovana Pavla Drugog daje priliku PiS-u da pokaže da je, kako tvrde, na pravoj strani spora koji brani autentične poljske vrednosti u odnosu na nešto neautentično i sumnjivo”, kaže Stenli za portal „Politiko”.
Najneprijatnije za Katoličku crkvu u Poljskoj jeste to što sadašnji papa Franja nije energično stao u odbranu svog prethodnika na tronu Svetog Petra, već je poručio: „Neophodno je staviti događaje u kontekst tog vremena. U to vreme je sve bilo zataškavano”, rekao je Franja za argentinski list „Nasion”.
(Politika.rs/Foto:EPA ANSA/Luciano del Castillo)
