Austrijanci vode računa u ekonomskom patriotizmu i uvek će radije da kupe ovu njihovu čokoladu, uprkos što je skuplja od ostalih proizvođača, piše Mikan Stojanović iz Beča u autorskom tekstu za beogradsku “Politiku”.
Njegovu priču iz rubrike “Moj život u inostranstvu” prenosimo u cijelosti:
– Komad „Zoter” čokolade od 70 grama košta više od tri evra. Ipak, dobri poznavaoci čokolade kažu da toliko i vredi. I ja se slažem s njima.
Posle sedam godina, nedavno sam ponovo posetio ovo seosko čokoladno carstvo. I ponovo sam se uverio da su visoke cene „Zoter” čokolada potpuno opravdane.
Fabrika se nalazi u malom zaseoku sela Riegerzburg, planinskog mesta u Štajerskoj.
To vam je kao da odete na Staru planinu ili Goliju. U neko planinsko selo oko Knjaževca ili Ivanjice, pa od tog sela na neku od čuka koje meštani označavaju kao zaseok u kome je samo par kuća i okolo nepregledne šume i pašnjaci.
Gospodin Sep Zoter nije želeo da se makne ni milimetar od mesta gde je rođen. Kaže da je u mladosti lupao glavu o stabla okolnih šuma i obožavao da jede čokoladu koja u njegovo vreme nije bila baš dostupna kao danas. Pogotovo ne u takvoj zabiti gde je živeo, a do grada (Graca) retko se odlazilo.
Danas tom fabrikom upravlja njegov sin Jozef Zoter sa svojom suprugom. Jozef je ekscentrični dobrodušni gospodin koga nikada nećete sresti sa dve iste cipele na nogama. On i njegova supruga imaju troje dece i ni jedno nema nameru da se pomeri iz tog sela. Posla ima puno pa na odmor nisu išli već godinama.
Sin Saša ima 32 godine a izgleda kao da je izašao iz nekog modnog žurnala. I nimalo mu ne pada teško što ne obilazi egzotična mesta po svetu. Kada razgovara sa vama imate utisak da je vaš drug iz srednje škole.
Završio je fakultet u Gracu ali u njemu nikada nije živeo. Putovao je svaki dan sa seoskom omladinom iz sela.
Kad je diplomirao na poklon je dobio „oldtajmer”, auto koje ne želi da koristi pa ga je izložio kao ukras ispred fabrike. Kaže ako i bude putovao biće to po nekim mestima gde običan svet proizvodi kakao i sa njima će za vreme odmora raditi. Uverava me da su ti ljudi jedini koji ga mogu opustiti jer su oslobođeni takmičarskog duha i hedonizma kao i manira prezentacije moći i bogatstva. U njihovom društvu ne oseća se kao poželjni sponzor.
Vikendom organizuju turističke ture. Kroz fabriku čokolade za samo jedan vikend prođe između 300 i 500 posetilaca. Ulaznica je 18 evra, ali vredi svaki cent.
Posetioci mogu da probaju sve što se u fabrici nalazi, od kakao zrna kao sirovine pa do svih 143 polufinalnih i finalnih proizvoda.
Gospodin Zoter kakao zrna kupuje na različitim mestima, tako da možete da probate ukuse iz raznih regiona, iz Meksika, Perua, Nikaragve, Gvineja, Beleze, Obale Slonovače… Ukus je gorak i opor ali vas istovremeno tera da tražite još jednu, pa još jednu…
E onda počinje proces koji pratite i probate. Prvo, prah kakao sa malim pa sve većim udelom šećera. Spremiće vam i komade čokolade koje sami stavljate u šolju toplog mleka koje se stalno stiže iz obližnje štale.
Štale tu odmah iza ćoška i takođe pripadaju porodici Zoter. Gospođa Zoter, sa još dve pomoćnice, muze krave i donosi mleko. Posetioci mogu da probaju čokoladu uz mleko tek pomužene krave, ili ovce i koze koje takođe pasu na livadama oko fabrike.
Na livadi ispod same fabrike hiljade kokošaka mirno kljucaju. Tu su i ćurke, svinje, a Gašpar teatar za klince neprestano održava pozorišne predstave. Uglavnom one koje govore o jednostavnom životu na selu, o divljim i pitomim životinjama, o tome kako se i zašto životinje koriste u ishrani i o opravdanosti i neopravdanosti njihovog ubijanja.
Posle degustacije svega, već na četvrtini ture, bio sam uveren da će mi se smučiti na polovini obilaska fabrike. Domaćini su na sve mislili pa su i česme sa vodom za piće dovedene sa obližnjeg prirodnog izvora.
Čokolada, sem klasičnih kombinacija, ima još i sa bananom, tikvom, kupinom, malinom, senfom, mentom, pelinom, kantarionom… U svakom slučaju za dva sata obilaska na raspolaganju vam je 300 stanica na kojima se zaustavljate da probate nešto novo i nešto drugačije.
Meni se najviše dopala čokolada sa komadićima tikve. Čokolada neverovatno podražava maštu i doprinosi novim idejama.
Hedonizam je tu samo da bi održava realni privid – zaključuje Stojanović.
(politika.rs)
