On je na tom mestu početkom decembra 2021. nasledio Sebastijana Kurca, koji se povukao iz politike. Prethodno je bio ministar unutrašnjih poslova. Sa Srbijom je dosad imao dobru saradnju.
Od danas je u Austriji vakcinacija protiv koronavirusa obavezna za sve građane iznad 18 godina. Budući da ste prva zemlja u EU koja propisuje obaveznu vakcinaciju, koliko je bilo teško doneti takvu odluku? I da li očekujete možda i negativne reakcije i nepoštovanje odluke?
– Jedno je sigurno – Austrija je prva demokratska zemlja u Evropskoj uniji koja je odlučila da vakcinacija bude obavezna. U međuvremenu, međutim, mnoge druge evropske zemlje, uključujući Nemačku, na primer, već razmatraju da učine isto. Druge zemlje, poput Grčke, već su uvele obaveznu vakcinaciju za određene grupe stanovništva. Mi smo, međutim, doneli svesnu odluku da to ne činimo. Pored uvođenja obavezne vakcinacije, prošle nedelje smo se opredelili i za paket podsticaja za vakcinaciju. Ovo uključuje, na primer, lutriju za vakcinisane, gde svaka vakcinisana osoba ima priliku da osvoji vaučer u vrednosti od 500 evra po vakcini. Pored toga, pokrenuli smo paket za opštine, koji obezbeđuje finansijske bonuse za opštine sa posebno visokom stopom vakcinacije: opština sa 3.000 stanovnika i stopom vakcinacije od 90 odsto mogla bi da dobije ukupno 200.000 evra. Ta sredstva bi se potom mogla sliti u izgradnju novog dečjeg igrališta. Opštine koje su izvan toga pokrenule sopstvenu kampanju vakcinacije od savezne vlade mogu dobiti povraćaj novca koji je za to utrošen. Za opštinu sa 3.000 stanovnika to bi bila nadoknada do 30.000 evra.
Da li vam je bilo teško ili lako da nasledite Sebastijana Kurca na čelu vlade i Narodne partije Austrije? I koliko ste zadovoljni urađenim za prva dva meseca, koliko ste na toj funkciji?
– Ostavka Sebastijana Kurca na mesto saveznog kancelara i predsednika stranke bila je, naravno, šok za celu Narodnu stranku. Uostalom, sa njim na čelu pobedili smo na dva demokratska izbora sa velikom većinom i potom dva puta uspešno bili uključeni u formiranje vlade. Poštujem njegovu odluku da se povuče iz javnosti i mogu je i lično razumeti. U ovoj situaciji, koja je bila veoma izazovna za sve nas, u isto vreme smo videli da je Narodna stranka u stanju i voljna da deluje. Za mene, kao saveznog kancelara, važno je da nastavimo uspešan rad vlade za našu zemlju. Obezbeđujemo kontinuitet rada vlade. Austrija takođe ostaje pouzdan partner, naročito za zapadni Balkan.
Da li nedvosmisleno podržavate proširenje EU? Pitam vas to jer Unija očigledno nema jedinstveni stav po tom pitanju. Ovih dana smo čuli i od predsednika Francuske Emanuela Makrona da će proširenje EU na zapadni Balkan biti moguće tek nakon unutrašnjih reformi Unije, ali da pak zemljama ovog regiona treba dati realnu i jasnu perspektivu prijema.
– Proširenje EU na zapadni Balkan je u ključnom interesu Evrope, ali, pre svega, i u interesu Austrije. Stoga ćemo nastaviti da radimo na tome. Jasno je da Evropa mora održati svoja obećanja i nastaviti da nudi svim zemljama zapadnog Balkana kredibilne izglede za pristupanje. Austrija je zato prošlog leta organizovala konferenciju sa svim zemljama zapadnog Balkana kako bi se tom regionu posvetila veća pažnja u Evropi. Istovremeno, naravno, od suštinskog je značaja da sve države zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ambiciozno napreduju i ubrzaju svoje reforme, bez kojih proces pridruživanja neće dobiti zamah. Pored ekonomskih reformi, za razvoj Srbije i regiona od velikog su značaja i reforme vladavine prava. Stoga mi je drago što je zapadni Balkan takođe prioritet francuskog predsedavanja. U procesu pristupanja ponovo je potrebna pozitivna dinamika.
Prethodnih godina ste, dok ste bili ministar unutrašnjih poslova, kritikovani zbog oštrog stava o migrantskoj politici, poznato je da ste bili protiv prijema avganistanskih izbeglica, te da ste bili za to da se tražioci azila vrate u Avganistan nakon preuzimanja vlasti od strane talibana. Kako danas gledate na migrantsko pitanje?
– Postavljate pitanje o migraciji… Još kao ministar unutrašnjih poslova video sam koliko malo su poznate činjenice u EU. Austrija je uzor kada je u pitanju zaštita ljudi. Imamo drugu po veličini avganistansku zajednicu, sa više od 44.000 Avganistanaca, i jednu od najvećih čečenskih zajednica u EU. Integracija Avganistanaca je, na primer, veoma teška zbog uglavnom niskog stepena obrazovanja i različitih vrednosti. Kolege, ministri unutrašnjih poslova, često se veoma iznenade kada to čuju – takođe i šta to znači, ne samo u smislu bezbednosne politike.
Da li je EU pala na testu solidarnosti s migrantima/izbeglicama?
– Evropska unija mora poboljšati svoju migracionu politiku, naročito odgovarajuća zaštita spoljnih granica EU još ne funkcioniše u dovoljnoj meri. Nastavićemo da radimo na tome u interesu EU. Austrija će nastaviti da podržava bilateralnu zaštitu granica duž istočnomediteranske rute, kao, na primer, u Mađarskoj ili Srbiji.
Šta je za vas održivo rešenje za kosovski problem? Međunarodni faktori često govore o “međusobnom priznanju između Srbije i Kosova” kao idealnoj opciji, iako je Beograd više puta jasno rekao da nikada neće priznati nezavisno Kosovo?
– U svakom slučaju, status kvo nije opcija. Ono što je potrebno jeste trajna, održiva normalizacija odnosa. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak ima našu punu podršku u svojim naporima. Za napredak u procesu pridruživanja neophodan je dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Stoga je važno vratiti više dinamike u ove pregovore.
Na kraju, da li možemo uskoro da vas očekujemo u poseti Beogradu?
– Kao ministar unutrašnjih poslova, takođe sam veoma blisko sarađivao sa svojim kolegama u regionu, a posebno sa Srbijom. I iz ovog iskustva mogu da kažem da je Srbija važan partner Austrije na zapadnom Balkanu i da je u interesu Austrije da još više produbljuje naše odnose. Imamo još prostora za napredak, posebno kada je reč o bilateralnoj trgovini, turizmu, saradnji po pitanjima bezbednosti i migracija, nauke i obrazovanja, da navedemo samo nekoliko primera. Zato se nadam da ću uskoro posetiti Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana.
Dobra saradnja
Koliko ste zadovoljni saradnjom sa srpskom dijasporom u Austriji? Kakvi su Srbi kao radnici, komšije, prijatelji?
– Duboko sam uveren da su svi ljudi u našoj zemlji važni za politički život u Austriji. Pri tome ne pravimo razliku između različitih grupa stanovništva: nije važno odakle neko dolazi, već kakav doprinos daje – bez obzira na to da li na poslu, u oblasti dobrovoljnog rada ili u privatnom okruženju. Posebno srpsku zajednicu karakteriše visok stepen spremnosti da se integriše i učestvuje u javnom životu i time daje značajan doprinos našoj zemlji.
(Kurir)
