Na književnoj večeri posetioci će imati priliku da upoznaju Hannu Gadomski, koja će predstaviti svoj roman ,,Maternji jezik“, Dragana Lazukića sa ,,Imaš cigaru, jarane?“, kao i Gorana Novakovića, od koga iz prve ruke možete čuti o nastanku i razvoju njegovog izvanrednog uputstva za upotrebu grada ,,Beč za naše“.
“Imaš cigaru, jarane?: Prošlost i sadašnjost jednog Balkanca u Pragu”
Sa publicističkom lakoćom, roman autora Dragana Lazukića govori o poratnom dolasku u Prag, sa galerijom junaka iz bivše Jugoslavije, sa živim i veselim dijalozima koje ni rat nije uspeo da obezliči. Svedoči o razlikama i sličnostima sa onim što se naziva Mitteleuropa, o brojnim dilemama i problemima koji su se isprečili na tom putu migracije i integracije, i ostalim elementima ratnih posledica.
Pisano ,,mrtvim” srpskohrvatskim jezikom, sa nacionalno nedefinisanim glavnim junakom koji nema ime i prezime u romanu, ovo je univerzalna priča o jednoj generaciji koja je odrastala osamdesetih, ratovala devedesetih, a sada živi rasuta po svetu i ne zaboravlja na svoj Balkan, generaciji koja je „zaglavila“ u sećanjima na osamdesete, pa su i reference na muziku i filmove odraz njihovog kulturnog identiteta. Ovo je zapis o stradanju i spasavanju jednog Balkanca.
„Beč za naše“
“Onaj ko je odrastao na asfaltu uglavnom se ne oseća dobro u malim mestima. Onaj ko je asfalt upoznao kasnije, u velikom gradu se oseća kao stranac. Ako se nije doselio iz lokalne provincije nego iz inostranstva, takav čovek ima dvostruki problem: istovremeno čezne za zavičajem i plaši se velegrada. Tako se osećaju mnogi „naši“ u Beču. Teško je živeti u gradu u kojem teško razumeš domaće stanovništvo i gde ne možeš jasno da se izraziš. Gastarbajterima koji su se pre pola veka ovamo doselili da bi zaradili i vratili se kući plan se, nažalost ili na sreću, nije ostvario.”
U svome simpatičnom uputstvu za upotrebu grada „Beč za naše“, Goran Novaković nam predstavlja Beč onakvim kakav je u stvarnosti, sa svojim lepim i manje lepim stranama, svojim šarenim stanovništvom i svojim staro-novim karakterom. Ovo je roman koji opisuje sve nas, na ovaj ili onaj način, analitički prikazuje ljude i njihovu koegzistenciju u ovom velikom gradu, toliko sličnom i toliko drugačijem od njihovih rodnih mesta. Stoga je za svakog „našeg“ Bečliju, „Beč za naše“ deo obavezne lektire.
,,Maternji jezik“
„Kada ljudi čuju moje ime i prezime, često me pitaju odakle sam. Ne, nisam Makedonka, moj otac je Poljak. Da li sam rođena ovde? Jesam. Rođena sam u Beogradu, i u to davno vreme moje ime i prezime nisu bili posebno neobični. Oko mene su rasla mnoga deca iz mešovitih brakova i niko se tome nije čudio, jer svi smo bili Jugosloveni.
Kada je ta moja domovina nestala i imenom, ja više nisam umela da kažem šta sam po nacionalnosti. Nisam vaspitavana kao Poljakinja, ali ni kao Srpkinja. Sa svojim poreklom bila sam građanka prelepe, raznolike zemlje u kojoj smo slobodno mogli biti sve. Da, ja jesam izgubila jedan deo svog identiteta. I već tada postala neka vrsta emigranta, koji se, čudnovato, nije ni pomerio s mesta”, piše Hanna Gadomski o sebi. U svojim delima, autorka piše o svom rodnom gradu i kako ga ona doživljava, o ljudima i svim onim sitnicama koje ih definišu.
Promocija knjiga biće održana u nedelju 22. maja u Amerlinghausu, u Ulici Stiftgasse 18 u sedmom bečkom okrugu, sa početkom u 18.30 h.
(Dunav.at)
