Mitar* ima 28 godina, živi u Beogradu, a bolnice, ljekari, ordinacije i priče o raznim oboljenjima mu nikada nisu bili bliski.
“Moji strahovi se uglavnom tiču bolesti za koje ne znam odakle mogu da dođu i zbog čega se javljaju”, kaže on za BBC na srpskom.
Pandemija korona virusa napravila je pometnju širom svijeta, broj zaraženih i preminulih raste iz dana u dan, tako da Mitru trenutno nimalo nije lako.
“Pored straha od samog dobijanja virusa ili brige za bliske ljude, dosta me anksioznim čini i činjenica da je korona okupirala svaku oblast života. Sve vijesti se tiču korona virusa.
“Brzo se širi, a po svemu sudeći i veoma lako, što nekako unosi dodatni strah, bez obzira na to što ne spadam u rizičnu grupu”, navodi on.
Nešto slično kaže i 30-godišnja Milica* iz Beograda, ističući da je “blago uznemirena”.
“Najviše me plaši mogućnost da se nekome od članova moje male porodice desi nešto, a da ja nisam u mogućnosti da pomognem… To mi je najveći strah i kad nije pandemija, a kamoli sad”, navodi ona.
Kako ostati zdrav u doba korone jedno je od glavnih pitanja 2020. godine – cilj je ne kašljati, ne kijati i ne dobiti povišenu temperaturu.
A kako zaštiti mentalno zdravlje?
(Ne)Kontrola
“Nedostatak kontrole i neizvesnost su ljudima najveći problem”, kaže Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
“Zato ljudi opsesivno gledaju vijesti, vise na društvenim mrežama, skupljaju i tačne i netačne informacije, misleći da će time da obezbijede mir, a samo čine da im bude još gore”, dodaje ona.
Kako navodi, vanredno stanje važi za sve, pa i za naše glave.
“Nemamo nikakvo iskustvo u ovakvim situacijama, a kada je tako onda nemamo odakle da crpimo resurse za borbu protiv poteškoća”, ističe ona.
“Ne možemo imati kontrolu nad situacijom – sve je potpuno nepoznato, a zahvaćen je cijeli svijet i svima je isto, tako da nemamo čak ni reper prema kojem bismo mogli da se upravljamo”, dodaje.
Ni ljekarima posljednjih dana nimalo nije lako, bilo da se staraju o tijelu ili o umu.
Bijelac je na Tviteru ostavila broj telefona i pozvala sve koji imaju teškoće, da joj se jave.
“Javljaju se, traže razgovor. Najčešće su to usamljeni ljudi sa anksioznim poremećajem, a koji su zatvoreni u kućama zbog hroničnih bolesti. Prvo što me ljudi pitaju je`da li se to dešava samo meni ili je svima ovako?` Ne, dešava se svima… Strah od nepoznatog nam svima pravi probleme”, kaže ona.
Ona nije jedina – brojni stručnjaci za mentalno zdravlje su se organizovali preko interneta, a spisak svih koji volonterski nude pomoć objavilo je onlajn savjetovalište Pričajmo o tome.
Među njima je Tanja Adamović, psihoterapeut pod supervizijom.
“Imam utisak da kao profesionalci mentalnog zdravlja sada treba da budemo tu. Ima onih koji su isto radili i tokom poplava”, kaže Adamović.
“Ovo je kriza i treba svemu pristupiti veoma ozbiljno, ali nije riječ o psihoterapiji, već intervenciji u krizi – prosto se radi sa ljudima da im se malo olakša ova situacija”, dodaje.
“Neki će tek nakon ovoga razviti poremećaje, zato je važno na vreme raditi sa ljudima”.
Bjelac i Adamović imaju nekoliko savjeta za ljude kojima pandemija, vanredno stanje i zabrana kretanja izazivaju teškoće.
Ograničite vijesti i pazite šta čitate
“Ljude bukvalno bombarduju informacijama, to stvara anksioznost i paniku”, kaže Adamović.
“Najvažnije je slediti ono što govore ljekari. Pratite relevantne medije i ostale izvore informacija, poput sajta Ministarstva zdravlja i Svjetske zdravstvene organizacije”, dodaje ona.
Pričajte o strahovima
“Mnogi se brinu i misle `da li ću poludeti sam u kući, zatvoren u četiri zida`. A ako nemaju mogućnost da razgovaraju ni sa kim, onda je situacija još gora”, kaže Bijelac.
“Sama činjenica da postoji mogućnost da pozovu nekoga već ih umiruje. Zato je dobro pričati o strahovima što više.”
Pitanje društvenih mreža
Koliko su dobre, toliko su i loše. A u vrijeme krize znaju da budu baš loše.
“S jedne strane na njima postoji veliki broj neprovjerenih informacija koje stižu sa svih strana, tako da ih u tom smislu treba ograničiti i ne tražiti informacije.
“Ipak, odlične su za održavanje kontakata sa prijateljima, naročito ako smo svi u izolaciji”, kaže Adamović.
Rutina
“Pokušavam da doprem do ljudi da u dan uvedu rutinu ili barem koliko god mogu kontrole. Naročito ako su zatvoreni u četiri zida”, kaže Bijelac.
“Zvala me je žena od šezdesetak godina koja je inače veoma fizički aktivna, što sada nije moguće… Možete raditi vježbe i u stanu, skinite plan vježbi preko interneta”.
Uposlite mozak
“Bilo šta što može da vam odvuče pažnju je dobro. Knjige, filmovi, hobiji u kojima uživamo… Doduše, ne treba ni sa time preterivati i bežati od stvarnosti”, kaže Adamović.
“Vratimo se stvarima koje volimo i koje nas umiruju. To je mnogo bolje od paničnog jurenja za vijestima”, dodaje Bijelac.
Kako se nosite sa strahom?
Mitar kaže da se malo stabilizovao u poslednje vreme.
“Dobro sam, iskreno, radim od kuće, pa sam mnogo smireniji, jer je u ovim uslovima rizik sveden na minimum. Čini mi se da trezvenije razmišljam i čitam o korona virusu”, kaže on.
Milica navodi da je strah počeo da je hvata kada je tokom epidemije u Italiji obratila pažnju na brojeve i brzinu širenja virusa.
“I taj strah se pojačavao onoliko koliko su ljudi oko mene bili u fazonu da to nije strašno i da se ništa ne dešava”, ističe ona.
“Veče pre nego što je proglašeno vanredno stanje sam potpuno odlepila zato što su meni bliski ljudi i dalje išli na svirke, organizovali druženja i putovali…
“Zato sam najbližima očitala bukvicu da se primire i, videvši me onako uznemirenu, obećali su da hoće”.
Onda je, kako kaže, proglašeno vanredno stanje, zbog čega joj je laknulo jer su “mnogi tek onda počeli sve da shvataju ozbiljno”.
Ipak, nije da straha nema. Mitar kaže da mogu da ga unervoze i oni koji poštuju savete nadležnih, nose rukavice i maske, ali i oni koji se ponašaju opušteno.
“Prvi zato što svijet djeluje apokaliptično, a druga zato što kao da vidiš mini viruse oko tih ljudi koji se kače na sve što oni dodirnu.
“Jako je teško razlučiti kakvo ponašanje je oprezno, a kakvo je paranoično”, ističe on.
On ističe da se plaši i posledica epidemije – “od pitanja ekonomskog oporavka, preko politike, do toga kako će se moji prijatelji snaći”.
“Sa jedne strane me je strah i izolacije, masovne nervoze i histerije koje možda mogu da uslijede. Sa druge strane, ako je to jedini način da se suzbije širenje virusa…
“Ali otkriće neko već neki lijek i vakcinu, sumnjam da je baš korona virus to što će nas zbrisati sa lica Zemlje”, ističe on.
Šta dalje?
Niko to ne zna – ali bez straha. Dan po dan.
Problema će biti i to svakakvih – pa i sa mentalnim zdravljem – ali nisu nerešivi. Na primer, karantin.
“Tu će neminovno do svega dolaziti. Biće svađa čak i kada ljude koji se najviše na svijetu vole, zatvorite u četiri zida na nekoliko nedjelja”, navodi Bijelac.
“Treba govoriti otvoreno o tome, svima se to dešava i svi kroz to prolazimo.”
Mitar i Milica za to vreme pokušavaju da žive što normalnije. Štite se uglavnom na isti način.
“Perem ruke nenormalno često, toliko da su mi ispucale previše i da mi je iskreno dosta toga, voleo bih da sa tim malo iskuliram”, navodi Mitar.
“Perem ruke trista puta na dan, čim uđem u kuću i gledam da što manje dodirujem lice, što je stvarno baš teško kad si alergičan na polen”, dodaje Milica.
A kada je reč o mentalnom zdravlju?
“Nisam tražio posebnu pomoć. Pričam često sa djevojkom i sa ljudima koji se slično osjećaju. Nažalost, ili na sreću, takvih ima dosta u mom okruženju”, kaže Mitar.
Zato je bitno isključiti mozak i naći mu zanimaciju.
“Uvek imam šta da radim”, kaže Milica.
“Sređujem kuću, učim strane jezike na internetu, čitam sve ono što nisam stizala do sada, gledam filmove onlajn, igram društvene igre sa ukućanima i planiram šta ću da radim kad sve ovo prođe. A planova je mnogo, sve bolji od boljeg”, kaže Milica.
Mitar ima slične metode.
“Čitam knjige i stripove, gledam filmove… Iz nekog mazohističkog razloga, privlače me i filmovi s apokaliptičnim scenarijima.
“Znam jedino da domaći film Variola vera nema šanse da gledam. Video sam dva minuta kad sam bio klinac i prestravio se za ceo život.”
*Imena Milice i Mitra su promenjena.
(BBC News na srpskom)
