Prema riječima Lagardove, privreda Evropske unije dramatično pada, a njeni čelnici moraju što pre da usvoje plan o oporavku. Oni su juče razgovarali upravo o tom planu, i o predlogu višegodišnjeg proračuna za period od 2021. do 2027. godine.
Ono oko čega se zemlje-članice pre svega spore jeste pitanje treba li oporavak EU država poduprijeti bespovratnom pomoći, povoljnim kreditima ili kombinacijom ta dva instrumenta.
Ideji o bespovratnoj pomoći se protive štedljive zemlje kao što su Austrija, Danska, Holandija i Švedska, dok tu ideju najglasnije zagovaraju one države koje su tokom krize bile najjače pogođene, a to su Italija i Španija, uz podršku Francuske.
Čelnica ECB je naglasila da pokazatelji signaliziraju da će privredne aktivnosti u evrozoni, u drugom tromjesečju, pasti 13 odsto, i tako potvrdila procjene Banke o padu BDP-a evrozone u 2020, za 8,7 posto, prenosi Telegraf.rs.
Stopa rasta u 2021. godini bi trebalo da iznosi 5,2 odsto.
“Najdublji privredni pad u istoriji Evropske unije u potpunosti se manifestovao na tržištima rada”, kazala je Lagard i dodala da bi prema njenom stavu, stopa nezaposlenosti u evrozoni mogla dostići 10 %.
(A.M/dunav.at)
