Portparolka španske vlade izjavila je da će Evropljani početi da gube povjerenje u EU ako zemlje članice ne budi dejstvovale zajedno u ovoj krizi, koju je uporedila s Drugim svjetskim ratom, prenosi Rojters.
Veoma je zabrinjavajuće to što su ministri finansija 19 zemalja, koje za valutu imaju evro, nakon 16 sati besplodnih pregovora morali da ih odgode. Pitanja poput, kako će se savladati ekonomske posljedice korona-krize i kako bi sve moglo zajednički da se finansira, ostaju neriješena.
Devet država je bilo za zaduživanje na evropskom nivou, a četiri, među kojima i Njemačka, protiv. Pri tom se ne radi o prinicipijelnom iživljavanju, već o golom ekonomskom opstanku. Drugačija je situacija nego pre pet godina, kod dužničke krize u Grčkoj, koja iz sadašnje perspektive sad djeluje skromno. Jer, ne radi se o tome da li će škrte bogate zemlje na sjeveru da pomognu i garantuju kredite siromašnim zemljama EU.
Ne, na kraju korona katastrofe niko ne zna da li će još biti bogatih zemalja koje mogu da pomognu drugima. Najveća recesija od 90-ih godina neće pogoditi samo Francusku, Italiju, Španiju ili Grčku, već će punom snagom pogoditi i Njemačku, Veliku Britaniju, SAD kao i čitavu svjetsku privredu.
Zbog toga je potpuno razumljivo što se njemački ministar finansija, koji je već dao saglasnost za kreditne garancije za njemačku privredu u visini 1.200 milijardi evra, vajka da dâ ista obećanja za preostale zemlje evrozone. Jer, uvođenje evrobondova, korona-bondova ili zajedničko zaduživanje zapravo ne bi bilo ništa drugo. Isto tako je razumljivo što italijanski premijer insistira na zajedničkom zaduživanju, jer dobro zna da 400 milijardi evra, koje je obećao svojim sunarodnicima, ne bi mogao sam da finansira samo na finasijskim tržištima. I upravo zbog toga se na sastanku ministara finansija radi o svemu: o finansijskom opstanku i budućnosti Evropske unije. Nije ni čudno što je njemačka kancelarka rekla da se radi o najtežem testu, koji EU mora da prođe od svog osnivanja.
Ministri finansija bi trebao da nastave savjetovanje u četvrtak. Šefovi država i vlada, koji su se već jednom rastali u svađi, trebalo bi da se ponovo sastanu sljedeće sedmice kako bi se pozabavili s ovim možda najvećim testom. Jer, svaki dan čekanja, koji privredu drži u komi, košta desetine milijardi evra.
Države članice EU se do sada nisu mogle usaglasiti ni o putu izlaska iz krize. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ove srede je htela da predstavi put ka normalizaciji života u EU, ali su je ljutiti šefovi država i vlada EU u telefonskom razgovoru zaustavili.
Smatrajući se egzistencijalno ugroženom, svaka članica EU pokušava sama da zaštiti svoje stanovništvo. Malo toga se vidi od koordinisanog izlaska iz krize. Proći će mjeseci dok ekonomski i društveni život u Evropi ne počne ponovo da funkcioniše. Imamo li toliko vremena? Hoće li Evropska unija to izdržati?
(Kurir.rs/B92)
