Ima li života posle smrti? Ima li kulture, kako bi zlobnici naglasili, kada joj vreme nije? Ima li kulture u eri pandemije virusa korona? Niko ne pominje da li je bilo ikakvih oblika kulturnog disanja u istoriji civilizacije u vreme velikih haranja kuge, boginja, malarije. Ovako iz Banjaluke za „Politiku” govori Nenad Novaković, univerzitetski profesor iz oblasti kulture i medija i doskorašnji direktor Narodnog pozorišta RS, uz napomenu: – Znamo da smo bili nespremni prvog meseca posle spoznaje šta ova pandemije znači, ali pola godine posle, kod nas se malo šta menja!
– Šta su to kulturne politike, ako ih za upotrebu, a ne samo kao obavezan dokument imamo: kome su i kako primenljive danas u ovakvim uslovima? Pa nema je jer mi iz kulture, ne smemo generalizovati, to veoma često ne želimo, nećemo, ne možemo, nemamo ideja i dovoljno volje. Ponekad smo veći komformisti nego što smemo biti, i što sebi smemo dozvoliti, naročito u kriznim i turbulentnim vremenima – kaže Novaković i konstatuje:
– Optužba koju moram da branim i postavljam sledeća pitanja: a kada je to bilo više prostora, sredstava, privilegija, pažnje i negovanja kulture u našim društvima, zajednicama, državama, nacionima? Kada je to kultura bila nekome važna, osim nama entuzijastima iz kulture, kada smo mi imali prve minute centralnih dnevnika ili da se slučajno nađemo na prvim stranicama novina? Retko! Eksces.
Retki su, primećuje naš sagovornik, pojedinci iz kulture: Nebojša Bradić, Spasoje Ž. Milovanović, Miki Radonjić, LJubiša Savanović… koji u javnosti traže mrvicu pažnje, prostora, interesovanja i brige da kultura, a pre svega da pozorište ne zamre. Pokušavaju na svaki način da na daskama koje života znače, održavaju taj plamičak vatre da ne utihne, da se ne zgasne sada kada su kultura, i pozorište potrebniji ljudskom biću, u nedoba, više nego u neka manje turbulentna vremena.
U Banjaluci, saznajemo od Novakovića, danas postoje dva stava: sve je normalno jer se ništa u kulturi ne događa i drugi je radili bismo ali kako?
– Očekuje se da neko drugi kaže kako, kada i šta! Ti koji odlučuju, na žalost o kulturi o njoj ni sada niti ranije i ne razmišljaju i od njih se malo šta može očekivati. Institucionalna kultura ima svoju zavetrinu, komfor, sigurna, pristojna i ničim narušena mesečna primanja i nerad. Izvan institucionalna kultura pritisnuta zdravstvenim epidemiološkim stegama nema mnogo prostora za bilo kakvu profitabilnu aktivnost – primećuje Novaković.
Gradsko pozorište „Jazavac” iz Banjaluke je, kaže, onaj primer koji ohrabruje. Agilni glumac Narodnog pozorišta Republike Srpske, kao organizator u „Jazavcu” napravio je letnju pozorišnu scenu.
– Iznenađenje. Pozitivno. Traži se karta više, traži se da se odobri prisustvo i više od 50 posetilaca. Igra se svake večeri osim nedelje, a željna publika našla je tu priliku da pokupi bar mrvice ponuđene koronaške kulture– navodi Novaković.
Na toj letnjoj sceni, saznajemo, biće održan i Međunarodni festival „Zaplet 12”, kao i mnogi koncerti i drugi oblici kulturnog izraza. Dečje pozorište iz Banjaluke sa direktorkom LJiljanom Labović, osmislilo je veoma dobru priču za najmlađe „Zvezdano nebo”, dečju pozornicu na otvorenom što postaje izvor kulture u centru grada, ne samo za decu.
– U Narodnom pozorištu RS nakratko je bila postavljena improvizovana letna scena na ravnom krovu pozorišta, ali zbog lošeg tajminga, nepovoljnih meteoroloških prilika i slabe marketinške aktivnosti dobar pokušaj nije u dovoljnoj meri i iskorišćen kako je trebalo, moglo i moralo. Glumci su bili radosni i učinili su sve da i u lošim uslovima pokažu šta mogu, ali… – priča Novaković, uz napomenu:
– Postojeća letnja scena u tvrđavi Kastel nije ni bila u bilo čijoj ideji da proradi, da se aktivira. Leto na Vrbasu niko i ne spominje, kao i brojne druge manifestacije koje su imale izgleda da se realizuju uz malo improvizacije i želje da se nešto uradi. Strah je da se ne naviknemo na nerad i da stvorimo standard da nam je kultura nepotrebna i kod onih koji je osmišljavaju i stvaraju, a naročito kod naših građana koje svakodnevno pritiskaju rezultati i prebrojavanja zaraženih i umrlih, gde su granice otvorene ili zatvorene, gde se može i pod kojim uslovima izaći iz države, bez obzira na to što većina i ne pomišlja da negde ide.
(politika.rs)
