Zanimljivo je da se baš sada podsetimo ovog specifičnog sela, jer je njihov način života mnogima možda delovao nerealno, ali je pandemija umnogome promenila našu svest. Shvatili smo da možemo da se donekle naviknemo na izolaciju, ali i da možemo bez javnog gradskog saobraćaja, ma koliko da nam je to komplikovalo neke situacije.
Svet se sve više zatvara, svako u unutar svojih granica, a strani rezidenti napuštaju “obećane zemlje” i vraćaju se svojim domovinama. Selo Huaksi decenijama živi po ovom pravilu: Ko napusti selo, gubi sve što ima. A ima i šta da izgubi. Selo obiluje luksuznim vilama, ima zabavni park i oko 2.000 hiljade stanovnika (tačan broj se ne zna), među kojima nema siromašnih.
Na njihovim računima u banci ima oko 250.000 dolara.
Novac se troši samo u selu, mada meštani nemaju mnogo izbora, s obzirom na to da kafići i klubovi ne rade. Ovaj “model” je i ceo svet primenio na neko vreme, tokom vanrednog stanja, i mada se situacija po tom pitanju popravlja, još uvek ima bojazni. Lokali i hoteli širom sveta se postepeno otvaraju, a atmosfera u njima zasigurno nije ista kao pre.
U selu Huaksi princip je jasan: suština je u radu, a ne u kafenisanju. Međutim, ono nije uvek bilo bogato, štaviše, bilo je siromašno. Veličine je kao dva Vatikana, a kao što možete da vidite na slici – u njemu su sve kuće iste veličine, oblika, boja. Javni saobraćaj se odvija samo vazdušnim putem – helikopterima, pa stanovnici Huaksija u okolne gradove stižu brzo.
Na primer, zanimljivo je i to da mediji u selo smeju da kroče samo s posebnom dozvolom, a pre samo tri decenije – Huaksi je bio kao i svako drugo opustošeno selo u Kini, sa nekoliko stotina žitelja. Tokom 1950-ih godina prošlog veka, bilo ih je svega 600. Vu Renbao je transformisao selo, i doveo 12 korporacija koje su stvorile bogataše.
Sav novac ostaje unutar sela. Da li je to model koji će svet da sledi kako bi sačuvao ekonomiju?
Meštani Huaksija danas uživaju: žive na “visokoj nozi”, voze luksuzna kola, imaju zdravstveno osiguranje i školovanje. S druge strane, moraju da poštuju stroga pravila, na primer, nema droge niti kockanja, kao ni druženja nakon posla. Kada završe s radom idu kući, i sutra kreće novi dan.
(Telegraf.rs)
