On ističe da će posle uspešne skupštine koja je održana u decembru i osveženja uprave o ovoj godini nastaviti lobiranje da se takozvani BHS (bošnjačko-hrvatsko-srpski) jezik prilagodi pravim potrebama.
Podseća i da u Austriji status srpske zajednice nije dobar, još manje status srpskog jezika.
– Apsurd koji ne postoji nigde u svetu je da srpski jezik, koji govori 10 odsto građana Austrije i 15 odsto žitelja Beča nije priznat, nego se za njega koristi neki izmišljeni politički diskurs BHS. Sve su to stvari koje moramo da promenimo i zbog zemlje u kojoj živimo, ali pre svega zbog matice i zbog ogromnog broja nas i naše dece koja zaslužuju da zadrže svoj jezik i sačuvaju svoj identitet, da neguju svoju kulturu, kao i svi narodi koji žive sa nama – podvlači Mijalković.
Prosvjeta će, kako ističe, nastaviti borbu da srpski jezik bude priznat kao zvanični, maternji jezik.
– Pokušaćemo svim normalnim, građanskim sredstvima, da upozorimo javnost na taj problem. A problem nije neozbiljan, jer nam se deca asimiluju, gube identitet. Očekujemo da se i matica pozabavi time, jer ako treću ili četvrtu generaciju, ne budemo učvrstili u identitetu i znanju jezika, oni se neće osećati Srbima i njihov odnos prema matici neće biti kao što bi trebalo da bude.
Mijalković najavljuje i nastavak rada na kvalitetnim kulturnim programima, tipa novogodišnjeg koncerta, koncerta za mir, ozbiljnih izložbi.
– Imaćemo svečano zatvaranje izložbe o Milutinu Milankoviću, koja je otvorena povodom 800 godina autokefalnosti SPC i izložbe o Hilandaru. Biće još nekoliko izložbi, očekujemo proslavu Sretenja, u martu ćemo se takođe baviti datumima koji su važni za naš narod, obeležićemo i nesrećno bombardovanje i pogrom na Kosovu i Metohiji.
Uglavnom će se rad Prosvjete, kako kaže, nastaviti u tom smislu da što više bude most između matice i dijaspore, ali programima koji su kvalitetni.
– Lepo je to što mnogo ljudi radi na promociji kulture, ali se često u Prosvjeti pitamo koji je smisao tog rada? Što se nas tiče, smisao je u tome da se kroz osnivanje i održanje škole i kroz sve kulturne programe, doprinese boljem položaju Srba u Austriji, ali i u širem kontekstu da veza između rasejanja i naše matice i u Beogradu i u Banjaluci bude mnogo kvalitativnija, i u krajnjem slučaju, da dijaspora zaista postane deo tog srpskog duhovnog i kulturnog prostora koji se sastoji i od matice i od rasejanja. Moramo snažno negovati svest o tome da smo mi svi Srbi, da imamo isti identitet, jezik, tradiciju – poručuje Mijalković.
Ista prava za sve
Što se nove vlade Austrije tiče Mijalković se nada da će ona imati više sluha za zahteve Prosvjete u vezi sa srpskim jezikom.
– Do sada to nije prolazilo prvo zbog male podrške naših organizacija koje se bave, nažalost, nečim drugim, ali i sa druge strane, Austriju ne interesuje dovoljno, onoliko koliko bi trebalo da je interesuje, jer ipak je nas 15 odsto građana Beča i morali bismo da imamo ista prava kao i svi ostali – podvlači Mijalković.
Treba nam nov temelj
Mijalković ističe kao vrlo značajno otvaranje prostorija Udruženja Srba u Austriji, koje ima tendenciju da na najbolji način koordinira rad naših društava i istaknutih pojedinaca.
– Poznato je da dosadašnje organizacije koje su nasleđene još iz doba SFRJ kao što su zajednice i Savez Srba tu ulogu nisu imale, dok su pojedinci iz tih zajednica zloupotrebljavali svoje funkcije, što je bilo kontraproduktivno. Tokom 2019. desila se promena u jednoj od tih zajednica u Beču, koja će nadam se biti korisna.
Naš sagovornik kaže da bi bilo sjajno da se u ovoj ili nekoj od narednih godina Srbi u Austriji okupe oko jedne ideje i da jedna organizacija koordinira rad svih.
– To je potrebno jer i u Austriji i u celoj dijaspori imamo hrpu organizacija koje sebe nazivaju krovnim, a iza kojih je jedna, dve ili pet osoba, koji status crpe samo iz 20-godišnjeg postojanja. Nama nisu potrebne krovne organizacije, nama su potrebni temelji nove organizacije Srba u dijaspori. U Austriji gde je najveća koncentracija našeg naroda, trebalo bi da smognemo snage i napravimo neku takvu struktruru koja je zaista prirodna, jer to zaslužuju, pre svega naša deca, kojih je mnogo – ističe Mijalković.
(Vesti online)
