Nagađanja u vezi sa tim ko će naslediti Stoltenberga traju zapravo skoro godinu dana, a za tu ulogu često se pominjala i nekadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Ipak, neki stručnjaci kažu da bi “idealno” rešenje za novog generalnog sekretara trebalo da bude Britanac, a upravo Džonsonu idu u prilog brojne simpatije koje stekao pružajući apsolutnu podršku Ukrajini od početka rata.
Kako piše britanski Telegraf, britanski kandidat je već dugo predlagan za tu ulogu zbog nepoverenja SAD u bilo koje ličnosti iz EU koje preuzimaju posao i njihovih ponovljenih zahteva za stvaranjem vojske EU. Velikoj Britanji takođe veruju države Baltika, a Džonson je lično skupio kredite koje je stekao na izgradnji međunarodne koalicije protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
“Za” i “protiv” Džonsona
Jedan od starijih iz ešalona konzervativaca Ričard Draks rekao je na primer da bi on Borisa Džonsona podržao ukoliko bi on želeo da se nađe na poziciji generalnog sekretara NATO. Kako je rekao, svaki istaknuti Britanac bi bio odličan izbor. I Mark Fransoa, još jedan konzervativac, takođe bi dao svoj glas Džonsonu.
“Ljudi će verovatno godinama raspravljati o Džonsonovoj zaostavštini – ali jedna stvar koja je očigledno nesporna je njegova apsolutno čvrsta podrška Ukrajini pre ruskim varvarstvom”, rekao je Fransoa.
Bivši ministar za Bregzit Dejvid Džons kaže da je Džonson predvodio zapadni odgovor na Putina. Kaže i da je Džonson upravo taj koji je otišao u Švedsku i Finsku i apelovao na tamošnje lidere da podnesu zahtev za članstvo u NATO što su one na kraju i uradile.
Ipak, nisu svi saglasni sa ovim. Lord Danat, bivši šef britanske armije rekao je da ne bi mogao da podrži Džonsona zbog njegovog karaktera.
“Bez sumnje je on uradio mnogo dobrih stvari i naša potpuna podrška Ukrajini je fantastična. Ali, bojim se da su to lične stvari, nedostatak integriteta, nedostatak poverenja. Iskreno, ne želimo da izložimo Borisa Džonsona na međinarodnoj sceni da bude ismevan. On je nacionalna sramota”, rekao je on.
Čak i ukoliko bi Džonson želeo da se nađe na toj funkciji, to ne bi bilo nimalo jednostavno. Izvor Telegrafa kaže da se odluka o generalnom sekretaru donosi anonimno, te da svaka zemlja može da uloži veto.
“Mislite li da bi predsednik Makron nominovao Borisa Džonsona da bude generalni sekretar NATO? To je izazov za Britanca. Potrebna vam je podrška SAD i da Francuzi kažu da”, rekao je taj izvor.
Novi generalni sekretar biće izrabran sledeće godine, a iz broja 10 u Dauning stritu za Telegraf nisu želeli da daju komentar na ove navode.
Ko je još u igri?
Kako je ranije pisao Politko, u potrazi za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, NATO pretražuje svoje redove. I pre nego što je izbio rat u Ukrajini, širile su se teorije o tome ko bi mogao da dođe na tu funkciju. Sa jedne strane, neki zvaničnici, diplomate i analitičari navodili su da je nakon više od 70 godina vreme da alijansa na čelo postavi ženu. Sa druge srane, još pre godinu dana se tvrdilo da s obzirom na kontinuirano suočavanje sa Rusijom, neki analitičari tvrde da bi odabir osobe sa istoka Evrope poslao snažan signal Moskvi.
Sastavljajući ta dva “zahteva”, na vrh liste su, prema pisanju “Politika” isplivale tri potencijalne kandididatkinje: bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte i bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.
“Bez sumnje je on uradio mnogo dobrih stvari i naša potpuna podrška Ukrajini je fantastična. Ali, bojim se da su to lične stvari, nedostatak integriteta, nedostatak poverenja. Iskreno, ne želimo da izložimo Borisa Džonsona na međinarodnoj sceni da bude ismevan. On je nacionalna sramota”, rekao je on.
Čak i ukoliko bi Džonson želeo da se nađe na toj funkciji, to ne bi bilo nimalo jednostavno. Izvor Telegrafa kaže da se odluka o generalnom sekretaru donosi anonimno, te da svaka zemlja može da uloži veto.
“Mislite li da bi predsednik Makron nominovao Borisa Džonsona da bude generalni sekretar NATO? To je izazov za Britanca. Potrebna vam je podrška SAD i da Francuzi kažu da”, rekao je taj izvor.
Novi generalni sekretar biće izrabran sledeće godine, a iz broja 10 u Dauning stritu za Telegraf nisu želeli da daju komentar na ove navode.
Ko je još u igri?
Kako je ranije pisao Politko, u potrazi za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, NATO pretražuje svoje redove. I pre nego što je izbio rat u Ukrajini, širile su se teorije o tome ko bi mogao da dođe na tu funkciju. Sa jedne strane, neki zvaničnici, diplomate i analitičari navodili su da je nakon više od 70 godina vreme da alijansa na čelo postavi ženu. Sa druge srane, još pre godinu dana se tvrdilo da s obzirom na kontinuirano suočavanje sa Rusijom, neki analitičari tvrde da bi odabir osobe sa istoka Evrope poslao snažan signal Moskvi.
Sastavljajući ta dva “zahteva”, na vrh liste su, prema pisanju “Politika” isplivale tri potencijalne kandididatkinje: bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte i bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.
I pod pritiskom populističkog rivala pomerila se udesno, što je dovelo do optužbi da se u kampanji verbalno približavala desničarskim biračima, da bi na kraju izgubila od bivšeg premijera sa levog centra Zorana Milanovića.
Ipak, dodaje se da se Kolinda Grabar Kitarović može pohvaliti jednim od najupečatljivijih rezimea među potencijalnim budućim šefovima NATO, jer je služila i kao hrvatska ministarska za Evropu i ministarka za spoljne poslove. Imala je snažnu ulogu u uspešnim prijavama zemlje za članstvo u EU i NATO, a takođe je bila i ambasadorka Hrvatske u SAD od 2008. do 2011. godine, pružajući joj snažne odnose u
Vašingtonu, koji će imati presudnu reč u odluci NATO.
(Euronews.rs/Politico)
