Tvrde da francuski predsednik ne čini dovoljno za siromašne u vreme galopirajuće inflacije, prenose francuski mediji.
“Emanuel Makron koristi inflaciju kako bi produbio jaz između bogatih i siromašnih i podstaknuo kapitalne dobitke nauštrb ostalih”, navodi se u pismu 69 potpisnika – pisaca, reditelja i univerzitetskih profesora – koje je objavljeno u listu Žurnal dimanš.
“Sve je to pitanje političke volje”, piše u članku koji potpisuje i Ani Erno, koja je u četvrtak proglašena dobitnicom Nobelove nagrade za književnost.
U tekstu se tvrdi da vlada nije učinila dovoljno u borbi protiv rasta cena energenata i odbila je da poveća poreze firmama koje dobro zarađuju zbog visoke inflacije.
Potpisnici su pozvali na pridruživanje protestu 16. oktobra koji organizuje krajnje leva stranka Nepokorena Francuska, koja je ove godine sklopila savez s umerenijim levim strankama i formirala najveći francuski opozicioni blok.
Protest koji se promoviše kao marš “protiv visokih troškova života i klimatske neaktivnosti” dolazi u vreme kad je Makron suočen sa žestokim protivljenjem sindikata planiranoj penzionoj reformi i s brojnim štrajkovima radnika koji zahtevaju veće plate.
Ko je Ani Erno?
Ani Erno dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2022. godinu, a ovo prestižno priznanje zaslužila je „za hrabrost i kliničku preciznost kojom razotkriva korene otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja”, saopštio je juče u Švedskoj kraljevskoj akademiji Mats Malm, stalni sekretar Nobelovog komiteta. Takođe je najavio uručenje priznanja, posle godina karantina, za 10. decembar u Stokholmu.
Ani Erno rođena je 1940. godine u Normandiji i smatra se jednom od najvećih živih francuskih književnica. Literarnu karijeru započela je 1974. godine. Poznata je i našim čitaocima (objavljivala ju je svojevremeno i „Prosveta”), a 1997. godine posetila je Beograd, kada je predstavila knjige „Jednostavna strast”, „Mesto pod suncem” i „Nisam izašla iz svoje noći”. Pišući o svakodnevnom životu, ona otkriva dublje probleme, poseduje prustovski osećaj vremena, čije proticanje dočarava kroz sećanja na specifične detalje – muziku, novinske članke, fotografije. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su ona sa imenima Margerit Diras, Margerit Jursenar i Fransoa Morijaka, kao i Nagradu „Renodo”.
Predsednik Nobelovog komiteta Švedske kraljevske akademije Anders Olson istakao je juče da je Ani Erno postigla nešto divljenja dostojno i trajno, ukazao je na njenu veru u oslobađajuću snagu književnosti, a napomenuo je i to da je njen rad beskompromisan, iako je napisan jednostavnim jezikom.
„Ani Erno dosledno istražuje iskustvo života obeleženog velikim razlikama i nejednakostima u jeziku, rodu i među klasama u društvu. Njen literarni rad koji se suočava sa klasnim iskustvom započeo je rano, projektom sećanja, sa misijom proširenja granica literature, još dalje od fikcije, u strogom smislu reči. To su sećanja, pojačana socijalnim kontekstom. U rekonstrukciji prošlosti, ona se oslanja na Prustovo delo ’U potrazi za izgubljenim vremenom’, ali ona svoju potragu vodi u sasvim novom pravcu. Uprkos svesno jednostavnom literarnom stilu, izjavljuje da je ’etnolog sebe same’, pre nego autorka fikcije”, rekao je Anders Olson.
Prema njegovim rečima, posle romana „Mesto pod suncem” iz 1983. godine, Erno je postala poznata. Tu je dala portret jednog oca i socijalnog miljea koji ga je formirao, najavljujući svoju etički motivisanu estetiku. Ali ona pripoveda i priče o ženama, majkama, a analizira i društvene korene sramote, progovarajući o ilegalnom abortusu mlade devojke u romanu „Događaj”, koji će kod nas uskoro objaviti izdavačka kuća „Štrik”. Prema mišljenju Andresa Olsona, rad Ani Erno podređen je procesu vremena. Ona pokazuje koliku vlast nad ljudskim životom imaju socijalne konvencije, u ambicioznom projektu „Godine”, koji je nazvan prvom kolektivnom autobiografijom. To joj je donelo međunarodnu reputaciju, kao i književne sledbenike.
U intervjuu našem piscu Mići Vujičiću svojevremeno je izjavila da je u romanu „Godine” želela da napiše istoriju o ženi koja je izdvojena iz istorije i istovremeno uronjena u događaje svoje generacije, da je htela da dočara epohe koje su prošle kroz njeno iskustvo, kao što je ona prošla kroz njih. Da je glavni lik njene proze Vreme, sa velikim V…
Erno je, dakle, najpoznatija po svojim autobiografskim delima, ali neki kritičari engleskog govornog područja njenu prozu okarakterisali su kao memoare. Može se reći da Ani Erno stvara autobiografsku prozu koja ima opšti značaj i prijemčivost. Ona je govorila i o tome da ne piše neku ličnu istoriju, već da iz sopstvenog iskustva gradi priče koje imaju društveni značaj, i da je pri tom ključno reći da pripoveda jednu „istinu”.
Poslednji francuski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu je Patrik Modijano, i to 2014. godine. Ove godine jedan od glavnih favorita, kako je o tome pisao i britanski „Gardijan”, bio je i Salman Ruždi, dugogodišnji kandidat uz Harukija Murakamija i Margaret Atvud. Iako je poslednjih meseci bio u fokusu medija zbog napada verskih fundamentalista, očigledno da se Švedska akademija drži književnosti pre nego ličnog života autora.
„Štrik” najavio tri knjige Ani Erno na srpskom
Glavna urednica Izdavačke kuće „Štrik” Ljubica Pupezin najavila je prevode tri knjige Ani Erno, još mnogo ranije nego što je objavljena vest o njenoj Nobelovoj nagradi.
– Nisam mogla da znam da će Ani Erno dobiti Nobelovu nagradu, ali mislim da je to zasluženo priznanje zbog toga što ona zadovoljava dva kriterijuma koja su važna, po mom mišljenju, za dobru književnost, ali i za Nobelovu nagradu. To je, naravno, vrhunski kvalitet dela, a onda i ono što i ona sama kaže – težnja da se iskaže istina. Izdavačka koncepcija Izdavačke kuće „Štrik” upravo je takva – dobra, visokokvalitetna književnost, koja, kao što je Kafka rekao, ima tu moć sečiva, sekire za zaleđeno more u nama. Takva je Ani Erno. Iako su joj dela obimom kraća, ona ima vrlo pitak jezik. Međutim, priroda istine koju ona iskazuje vrlo je složena i mislim da pogađa u metu, a to su stvari kojima mi kao društvo treba da se bavimo u 21. veku – rekla je za naš list Ljubica Pupezin, koja je pred 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga najavila roman Ani Erno „Zaposednutost”, a do kraja godine roman „Jedna žena”. Početkom sledeće godine „Štrik” će štampati pomenuto delo „Događaj”.
(politika.rs)
