Kulturno-umetničko društvo “Branko Radičević“ iz Beča proslavilo je 40 godina rada. Folklorni ansambl, sa više starosnih kategorija igrača, uspeo je da u vreme višedecenijskog postojanja istraje na putu očuvanja srpske tradicije i kulutre.
U želji da u novoj zemlji od zaborava sačuvaju narodno blago, ali i da njegove vrednosti utkaju u bića svoje dece, grupica aktivista daleke 1983. godine odlučila da u tadašnjem Domu Jugoslovena oformi folklornu sekciju.
Na predlog novinara Zorana Anđelkovića nadenuto joj je ime Branko Radičević, u znak sećanja na velikog srpskog pesnika koji je svoje najlepše pesme pisao na lepom plavom Dunavu.
Petnaestak devojčica i dečaka uzrasta 14,15 godina, počela je da plete prve korake u ritmu srpskog kola a u beogradskoj kućnoj radinosti nabavljene su narodne nošnje iz Šumadije i Istočne Srbije.
Novoosnovanom društvu veliku podršku su dali roditelji, pa je počelo ubrzano da raste, a jednako funkcioniše i danas, četiri decenije kasnije.
“Pre četrdeset godina nam je bio cilj da okupimo našu decu, da ne idu po austrijskim kafićima i klubovima, već da ih okupimo oko nas, da ih učimo našem jeziku, našoj kulturi…mi smo znali folklor i to smo ih u početku učili”, kaže Milan Gizdavić, prvi predsednik društva.
Umetnički rukovodilac Borislav Kapetanović došao je pre gotovo 3 decenije. Svojim poznavanjem folklora i stalnim edukacijama, o čemu svedoče tri samostalno postavljene koreografije, on se nametnuo kao autoritet, ali pre svega kao prijatelj svim generacijama igrača, kao i roditeljima.
“Radičević je danas veliko kulturno-umetničko društvo, koji ima svoj veliki program i svih oko 800 igrača koliko je bilo u poslednjem periodu, dali su svoj doprinos da Radičević bude ono što je danas”, kaže Kapetanović.
Nastupi na svim festivalima širom Evrope bili su prilika da se srpsko narodno kolo i izuzetno bogata nošnja ponosno predstave i pred stranom publikom, rame uz rame sa drugim nacionalnim kulturama. Putovanja u Pariz, Istanbul, Saramsakli, Barselonu i mnoge druge destinacije, doprinela su još jačem osećaju zajedništva, ljubavi i ponosa na srpsku tradiciju i kulturu, a kroz susrete sa mladima iz drugih zemalja stvarana su prijateljstva i jačao patriotizam.
(RTS)
