Univerzitet u Beču i Istraživački institut prikupljaju podatke kako bi preventivno upozorili na opasna mesta i potencijalne katastrofe od posledica zemljotresa i drugih potresa.
U Evropi je postavljeno oko 600 mernih stanica, a u Austriji 37 na svakih 50 kilometara. Merne tačke prenose podatke univerzitetskom institutu u Beču. Tamo se nalazi računar koji može da prepozna ljudske aktivnosti poput pešačenja ili vožnje automobilom, ali je u stanju i da razlikuje takozvane kamene tobogane od ostalih seizmičkih aktivnosti.
Ovako poboljšan metod istraživanja daje realniju sliku i sveobuhvatniji prikaz, pa potencijalne opasnosti mogu da se predvide. Sistem se zove Alp Array i koristi se širom Evrope za preciznije otkrivanje lokacije zemljotresa.
Budući da se temperatura na Alpima povećava zbog klimatskih promena, naučnici očekuju više kamenih tobogana. Smrznuta voda ispod kamenja mogla bi da se rastopi i prouzrokuje klizanje stena. To bi moglo da izazove velike posledice za naseljene sredine, sela i gradove.
U isto vreme naučnici pokušavaju što više da saznaju o faktorima koji pokreću klizanje stena – poput jakih padavina, topljenja snega ili topljenja permafrosta. Drugi cilj velikog istraživanja je upoznavanje regija ili zona koje su u većoj opasnosti.
Gec Bokelman, šef Instituta za meteorologiju i geofiziku Univerziteta u Beču, prepoznaje obrazac po kome se vidi drugačija karakteristika potresa koja ukazuje na to da je reč o stenama koje su se obrušile.
To je izuzetno važno zbog sve češćih odrona i sve većeg broja povređenih ljudi koje bi trebalo što pre pronaći. Podaci dobijeni sistemom Alp Arrai relevantni su za dobijanje potpune slike i projekcije prognoze za budućnost.
(RTS)
