“Centar Evrope se pomera na istok”, rekao je Šolc u ponedeljak u govoru na univerzitetu u Pragu.
“U proširenoj uniji, razlike između država članica će rasti kada je reč o političkim interesima, ekonomskom uticaju i sistemu socijalne sigurnsoti. Ukrajina nije Luksemburg, i stavovi Portugala o izazovima u svetu su drugačiji nego u Severnoj Makedoniji”, rekao je.
Šolc je pozvao Evropsku uniju da ozbiljno shvati svoja obećanja kada je reč o priširenju, i da sprovede institucionalne reforme sada da bi se prilagodila za eventualno pristupanje novih članica, kao što su Ukrjaina, Moldavija, Gruzija i države Zapadnog Balkana.
Od kako je Hrvatska ušla u EU 2013. godine, proces proširenja je u zastoju, što dovodi do pritužbi od strane država kandidata.
Među potrebnim reformama, kancelar je predložio postepenu tranziciju koja podrazumeva odstupanje od jednoglasnosti koja se primenjuje u određenim oblastima i koja često usporava akcije EU. S druge strane, oni koji zastupaju jednoglasnost, ističu da sistem dozvoljava manjim članicama da osiguraju svoje viđenje i da njihgovi stavovi budu poštovani.
“Zastupanje principa jednoglasnosti funkcioniše samo dok je pritisak za delovanje mali”, rekao je Šolc ali je priznao da je potrebno čuti svaku članicu. Kao potencijalne oblasti u kojima bi mogla da se ukine jednoglasnost, Šolc je naveo sankcije i ljudska prava.
Takođe, on je rekao da je potrebno promeniti i način na koji se raspodeljuju mesta u Evropskom parlamentu zbog pristupa novih članica.
Kada je reč o Evropskoj komisiji, Šolc je predložio da se zadrži princip “jedna zemlja – jedan komesar”, ali sa različitom uređenjem portfelja, što bi uključivalo i mogućnost dva komesara za određenu oblast.
“Zatražimo takve kompromise – za Evropu koja će da funkcioniše”, poručio je Šolc.
U svom govoru je spomenuo tekstonske promene i zazove za blok koji su nastali nakon rusko-ukrajinskog konflikta.
“Trenutno, preispitujemo gde je linija razdvajanja između slobodne Evrope i neoimperijalističkih autokratija u budućnosti”, dodao je.
Založio se za veći evropski suverenitet i autonomiju “na svim poljima”, kao što su energija, retki minerali, poluprovodnici, prenos podataka, sektor Svemira i interneta, zelena tehnologija…
“Ekonomska nezavisnost neznači samodovoljnost. To ne može biti cilj Evrope koja je uvek imala koristi (kao i države) od otvorenih tržišta i trgovine”, rekao je i dodao: “Ali nam je potreban plan, nešto kao što je strategija Made ine Europe 2030”.
Osvrnuo se i na razlike u sposobnostima koordiniranog rasta evropske odbrane. Podržao je plan da se uspostave snage EU za brzi odgovor koje bi imale 5.000 pripadnika i to do 2025. godine. Kako je rekao, to bi omogućilo bloku da brže odgovori na međunarodne krize i konflikte.
Nemački kancelar je izneo i ambiciozni plan da se transformiše nemačka vojna politika, tako što bi se uložilo 100 milijardi evra.
Govoreći o “autokratijama u svetu”, Šolc je rekao da EU mora da zbije redove i da pronađe rešenja za probleme migracija i fiskalne politike.
“Potrebna nam je imigracija. Trenutno na našim aerodromima, u našim bolnicama i u mnogim poslovima vidimo da nam je neophodna obučena radna snaga”, rekao je.
(Euronews.rs/Foto:Banjaluka.net)
