Kako je saopštilo Ministrstvo finansija, predmet ugovora je 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke.
Takođe, nakon potpisivanja Ugovora, u budžet Srbije uplaćeno je 395 miliona evra.
Ministar Mali je, nakon potpisivanja ugovora, rekao da je za finansijski i bankarski sektor danas veliki dan jer je završena važna transakcija, i istakao da je ceo postupak prodaje Komercijalne banke, sve vreme, bio veoma transparentan i profesionalan.
“Pored 395 miliona evra koje su danas uplaćene u budžet Srbije, podsetiću vas i da je u budžet ranije uplaćeno oko 60 miliona evra, odnosno oko sedam milijardi dinara, od čega se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu”, rekao je ministar finansija.
On je dodao da je sa završetkom svih transakcija, Srbija od prodaje Komercijalne banke ukupno prihodovala više od 450 miliona evra.
“Sveukupno, dobili smo cenu koja je iznad gornjeg ranga procene vrednosti banke, koju je izradio naš finansijski savetnik Lazard i možemo da budemo veoma zadovoljni”, naveo je Mali.
Prodaja Komercijalne banke, prema njegovim rečima, jeste pokazatelj da strani investitori i dalje veruju u Srbiju, i pored svih izazova i krize sa kojom se ceo svet u ovoj 2020. godini suočava.
Sa tom investicijom, istakao je, ukupan priliv stranih direktnih investicija u Srbiji u 2020. godini će iznositi skoro tri milijarde evra.
Ministar je napomenuo i da je deo sredstava od prodaje Komercijalne banke namenjen za vraćanje starih i skupih dugova iz 2012. godine.
“Mi smo dobili saglasnost od Vlade Azerbejdžana da sredstva od prodaje Komercijalne banke budu upotrebljena za prevremenu otplatu azerbejdžanskog kredita, čiji je rok dospeća 2027. godina. Tim kreditom je finansirana izgradnja autoputa Ljig-Preljina, a njegov iznos je bio 300 miliona evra, sa kamatom od četiri odsto. Ukupno stanje duga na današnji dan iznosilo je 172,7 miliona evra i to je u celosti otplaćen”, rekao je Mali.
Kako je istakao, sa prevremenom otplatom duga, Srbija uštedela je 25,9 miliona evra od kamata koje bi plaćali do dospeća 2027. godine.
“Nakon prevremene otplate, udeo javnog duga u BDP biće 57,8 odsto na nivou opšte države, odnosno 56,8 odsto na centralnom nivou”, naglasio je ministar.
Sve to je, dodao je, uticalo i da imamo najbolje rezultate u Evropi kada je reč o privrednom rastu, pa će Srbija ovu godinu završiti sa najmanjim padom u Evropi.
On je zahvalio svima koji su učestvovali u postupku prodaje akcija Komercijalne banke, i istakao da je veoma zadovoljan što je jedna tako ozbiljna finansijska institucija, koja ima strategiju i viziju, kao što je NLB grupacija prepoznala interes u kupovini akcija Komercijalne banke.
Predsednik Uprave NLB-a Blaž Brodnjak poželeo je srdačnu dobrodošlicu kolegama iz Komercijalne banke u NLB Grupu.
“Porodice rastu i razvijaju se, a naša je sledila taj isti put. Sa ponosom želimo toplu i srdačnu dobrodošlicu našim novim kolegama iz Komercijalne banke u NLB Grupu. Takođe smo i izuzetno ponosni što smo ovaj proces akvizicije doveli do kraja u skladu s rokovima koje smo predvideli u trenutku potpisivanja. Ova transakcija je još jedna važna tačka u okviru transformacije NLB Grupe u regionalnog šampiona”, rekao je Brodnjak.
On je rekao i da taj korak neće izmeniti celokupni strateški fokus NLB Grupe, niti će uticati na njenu viziju.
Ističe da su posvećeni izgradnji moderne, digitalizovane i efikasne banke i tome da postanu vodeća banka na srpskom tržištu do 2025. godine.
“Nastavićemo da podržavamo širu zajednicu i cilj nam je da doprinesemo boljem kvalitetu života u regionu kroz odgovoran i održiv pristup poslovanju, kao i ulogu koju imamo u društvu kao sistemska institucija. Zajedno, bićemo jedna od najznačajnijih kompanija. Za nas, ovaj region nije samo još jedna tačka na mapi. Mi ga doživljamo kao svoj dom”, naglasio je Brodnjak.
Proces pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku započet je javnim pozivom 31. maja 2019. godine, u toku koga je investiciona banka Lazard, koja je savetnik Srbije u tom procesu, kontaktirala 28 renomiranih finansijskih institucija širom sveta, od čega su polovina bile banke, a druga polovina investicioni fondovi.
Od tog broja, njih šest je poslalo Pisma o zainteresovanosti, nakon čega su najpre stigle četiri neobavezujuće ponude, a zatim i tri obavezujuće, od kojih je najbolja bila ponuda NLB-a.
Prodato je 83,23 odsto običnih akcija banke za iznos od 387,02 miliona evra, uvećan za kamatu po kamatnoj stopi od dva odsto godišnje, za period od 1. januara 2020. godine do datuma završetka transakcije.
Ugovorom je predviđeno i da se 50 odsto iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, na osnovu čega je Srbija prihodovala iznos od oko 32 miliona evra.
Dodatno, bila je predviđena i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu je Srbija prihodovala oko 27 miliona evra.
Privatizacija Komercijalne banke je deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.
(Informer.rs)
