Još pre nego što se nova knjiga novinarke Meri Džordan o Prvoj dami SAD našla u američkim knjižarama, ona je izazvala veliku pažnju u svim svetskim medijima. “Vašington post”, list za koji radi Džordanova – istraživačka novinarka nagrađivana brojnim nagradama, između ostalog i Pulicerovom – objavio je, uoči zvaničnog izlaska knjige iz štampe, odlomak koji se čini važnim za čitav svet: Melanija Tramp se, nakon što je Donald Tramp u januaru 2017. preuzeo funkciju predsednika, usprotivila tome da sa svojim mužem uđe u Belu kuću, piše DW.
Tek u junu, nakon što je ponovo ispregovarala bračni ugovor s Trampom, Melanija je, kako se navodi u knjizi, bila spremna da preuzme ulogu koja joj je namenjena u predsedničkom kabinetu. Melanija – strateg: pametno je iskoristila trenutak i okolnosti kako bi dogovorila bolje uslove za sebe, a pre svega za svog sina. Cilj joj je bio da njen u to vreme 11-godišnji sin Baron u budućnosti ima ista prava kao i Trampova deca iz prvog braka s Ivankom.
Na demanti iz Bele kuće nije trebalo dugo čekati. Stefani Grišam, portparolka Prve dame, rekla je da je knjiga – bajka.
“To je izmišljeno, autorka se poziva na nepotvrđene informacije i pogrešne izvore”, izjavila je Grišam.
“Njena veština pregovaranja” (The Art of her Deal) već samim naslovom aludira na Donalda Trampa. On je aluzija na bestseler “Veština pregovaranja” (The Art of the Deal) koji je Tramp objavio 1987. zajedno s novinarkom Toni Švarc.
Biografija autorke Meri Džordan, o bajkovitom usponu devojčice rođene u socijalističkoj Jugoslaviji koja je postala supruga predsednika najmoćnije zemlje sveta nije prva knjiga o nekadašnjoj manekenki. Džordanova je koristila još dve knjige: “Priča iznutra” (Inside Story) iz 2016. slovenačkog autora Bojana Požara o mladoj Melaniji Knavs, kako se ona nekada prezivala, i knjigu iz decembra 2019. “Sloboda za Melaniju” (Free, Melania) CNN-ove reporterke Kejt Benet.
Za svoju knjigu, Meri Džordan je razgovarala sa više od 120 osoba iz čitavog sveta, između ostalog i lično sa Donaldom Trampom, ali i sa školskim drugaricama iz Melanijine mladosti u Sloveniji, koleginicama iz sveta mode, fotografima, sa guvernerom Nju Džersija Krisom Kristijem. Autorka je vreme i okolnosti tih razgovora, svoje novinarsko istraživanje i proučavanje podataka koliko god je to bilo moguće dokumentovala i napomenama, odnosno indeksom pojmova. To njenu knjigu čini verodostojnom, iako samo retke sagovornike navodi imenom.
Šta je to novo u knjizi, osim priče o bračnom ugovoru? Džordanova nije postavila svoje delo kao biografiju koja razotkriva, već kao egzaktnu potragu za tragovima. Radi se o tome da se otkrije na koji način Prva dama razmišlja i deluje – pre svega u odnosu prema svom mužu.
Jedna stvar se pri tom više nego jasno kristalizuje: Melanija Knavs, rođena 1970. godine u Novom Mestu, već rano je znala šta su njeni ciljevi. Prekinula je studije arhitekture kako bi se okušala kao model u Parizu i Milanu. Ipak, nikada nije prevazišla srednju klasu kataloškog modela.
Disciplina, odlučnost i dobar kontakt s agencijama doveo je ipak Melaniju Knavs do do modne metropole, Njujorka, gde je 1998. godine na jednom žurci u okoviru Nedelje mode upoznala najpoželjnijeg plejboja Njujorka – Donalda Trampa.
Početak veze sa Trampom, koji je tada bio u završnoj fazi svog drugog braka, Džordanova je temeljno istražila. Tu je i Trampov obsceni razgovor sa jednim od najomiljenijih radijskih voditelja u SAD, Hauardom Sternom u novembru 1999. godine, u kojem je on Melaniju, koja je prema njegovim rečima ležala gola u susednoj sobi, pozvao u da se telefonski uključi u emisiju.
Ona je reagovala uzdržano, odlučno je to izbegla. Tako je u stvari, navodi autorka, relativizovala Trampove seksom nabijene sugestije. Melanija ćuti, drži se u pozadini – i na toj sopstvenoj poziciji stoji uz svog supruga.
Meri Džordan u svojoj knjizi jasno pokazuje da je Melanija Tramp sve samo ne žrtva, kako brojni Trampovi kritičari žele da je predstave. “Sloboda za Melaniju”, pisalo je na brojnim plakatima koji su nošeni na demonstracijama protiv Trampa. Ali Prva dama uopšte ne želi da bude oslobođena, tvrdi Džordanova u svojoj knjizi.
Prva supruga nekog američkog predsednika kojoj engleski nije maternji jezik, u stvari je veoma pametna i razume svog Donalda, izjavio je Entoni Skaramuči, koji je do nedavno bio Trampov šef za odnose sa javnošću. Ona je, dodaje, prva i često jedina čija reakcija Trampu nešto znači.
Porodični život Trampovih, kako ga oslikava Meri Džordan, kreće se po veoma odvojenim stazama. Melanija je sa svojim roditeljima i sinom koji, osim američkog, ima i slovenačko državljanstvo. Prva dana je na prvi pogled – pre svega na društvenim mrežama – često na pozicijama različitim od onih na kojima je predsednik: ona se žali jer se izbeglička deca odvajaju od svojih roditelja; u vreme korone nosi masku, dok je Donald protiv maske. Ipak, u političkoj areni u Vašingtonu i u medijima – kako to pokazuje Meri Džordan – njih dvoje igraju zajedno. Tako Tramp preko Melanije uvodi u igru nove, suprotne stavove, a pritom ne ispada gubitnik.
“Nemojte da me žalite, ja mogu sa svim tim da se nosim”, izjavila je Melanija Tramp CNN-ovom voditelju Andersonu Kuperu u oktobru 2016, u njenom prvom intervjuu nakon što je objavljen zloglasni video “Access Hollywood” – u kojem Tramp izjavljuje da se mogu imati sve žene samo ako se one dovoljno čvrsto zgrabe na mestu koje je za njih najosetljivije.
Poslednje tri i po godine su pokazale da hrabra predsednikova supruga Melanija zaista može da se sa svim tim nosi. Nekadašnja manekenka došla je u Belu kuću kao Prva dama i tu namerava da ostane i naredne četiri godine.
(SB/dunav.at)
