Svi ovi faktori dovode do nesigurnosti i na kraju do pada tržišta, što dalje vodi do još većih izazova, kaže Matić, koji je na marginama poslovne konferencije u Umagu, za Dunav.at analizirao stanje na tržištu kriptovaluta.
Šta se dešava na kripto tržištu?
MATIĆ: Ono što se dešava na kripto tržištu je posledica više faktora, koji su se pojavili u poslednje vreme podizanje kamatnih stopa, počevši iz Amerike, a naravno da će druge države to pratiti, dešavanje u Ukrajini, sami rat koji izaziva velike posledice na globalnom području, podizanje cena, inflacija, koja je nastala iz svega toga, znači više faktora, koji su uticali na dešavanja na kriptotržištu, gde investori veliki, ali i mali, dolaze u fazu panike, gde dešavanja koja su nastala u poslednjih par meseci su dosta nepredvidiva, ljudi ne znaju šta će se desiti za mesec, dva ili tri, a u takvom slučaju je teško investirati, kad vi ne znate da li će ta vaša investicija biti profitabilna, a naravno da niko ne želi investirati da izgubi i ta cela nesigurnost oko tržišta dovodi do ove situacije gde samo jedna mala prodaja izaziva paniku, gde dolazi do još većih prodaja, a sam sistem kako tržište funkcioniše od količine potražnje, odnosno ponude na jednoj strani, dovodi do toga da ako nastaje prevelika prodaja da tržište pada i dolazi do još većih izazova, do još većih padova, tako da ceo ovaj deo koji se sad desio je posledica više faktora, koji su se desila u poslednja tri, četiri meseca.
Šta se desilo sa kriptovalutom Luna? Postoje priče da je neko to svesno opstruisao, srušio je taj balans koji je bio vezan za dolar, tako da su mnogi špekulanti zaradili u stvari na tome.
MATIĆ: Na svakom padu postoji mogućnost da se zaradi, pogotovo ako se radi futures trading, ako postoje te kombinacije, naravno da se zaradi. Šta se desilo oko Lune, kada imate projekat koji napravi jedan stabila coin, u pozadini bi trebalo da bude jedna određena količina novca, koja je uložena u taj koin, koji ga podržava. Ista količina, ako sad pričamo o milijadru evra koji je uložen u njega, da bi se napravilo milijardu koina, onda bi trebalo da stoji neki balans, da se drži cena, odnosno ta milijarda je tu kao bekap, da se vrednost ne bi izgubila. Svaki projekat kao Luna ili bilo koji drugi koji proizvedu te coine naravno da taj novac koji su oni dobili ne drže ga samo na strani, a to ne rade ni banke sa novcem koji dobiju da bi ga čuvali za neka buduća dešavanja, naravno da ga troše i na marketing i na sve ostale stvari i sada kada je nastao taj neki poremećaj na tržištu gde je jedna količina ljudi počela da prodaje, gde je počela malo padati ta kriptovaluta, članovi projekta su svoje rezerve naravno počeli da koriste da bi napravili stabilizaciju kriptovalute. Oni su imali dosta rezerve u bitkoinu, samim padom bitkoina, naravno da ako su oni pre pola godine dobili milijardu evra koje su onda oni prosperirali u bitkoine, bitkoin je tada pao do sada 50 odsto, oni nemaju više bekap od milijardu evra, nego od pola milijarde evra, koji su mogli uložiti da stabiliziraju, međutim oni imaju na tržištu već milijardu koina, znači nikako nisu oni sami mogli da potpomognu da dolazi do osiguravanja vrednosti valute i onda naravno da se desilo ono što se dosta puta dešava da oni koji su investirali u taj koin hvata ih panika, znači čim počne padati nešto 15, 20 odsto, onda dosta ljudi hvata panika i onda kažu, ok, daj da izvučem šta mogu da izvučem, tako da se uhvatio jedan ritam koji je otišao skroz daleko i evo šta su najnovije vesti da su velike berze, kao što je Bajnens maltene izbacile Lunu sa svog portfolija, ne može se više kupiti, onda je to i za imidž projekta jedna velika stavka, jedna kapitulacija, kad i oni veliki igrači izgube poverenje u vas, onda maltene nemate više ni šanse da se oporavite. Jer bilo je čak pitanja da li postoji šansa da se oporavi, da li je sad pravo vreme da se ipak investira, međutim čim se počne gubiti podrška sa svih strana, onda je skoro neizbežno da tako kažem potpuno uništenje.
Očekujete li Vi stabilizaciju kripto tržišta?
MATIĆ: Ja lično vidim ono što se dešava sad na kripto tržištu je jedna slika koja se može videti, a koja se videla već i prošlih godina, gde tržište reaguje naravno tako da posle nekog velikog Haepa, koji se takođe prošle godine desio, gde su kriptovalute, sama njihova vrednost išla do dosta nekog velikog nivoa, naravno da dolazi do neke korekture, zato što ljudi jednostavno vade jedan određeni deo novca, ostavljaju ga na sigurno i tako dalje, znači dolazi do nekog pada, pa onda posle toga je došla sama kriza u Ukrajini, sama inflacija, sve te karakteristike koje su dovele do pada tržišta i ono što je došlo kao jedan dodatni aspekt celog kriptotržišta je da se kriptotržište sve više izjednačava sa klasičnim tržištem, odnosno deonicama tehnoloških kompanija, znači svi ti veliki investitori, koji su investirali na New York Stock exchange ili bilo gde, u neke već duže vremena poznate deonice BMW, Tesla i tako dalje, sad su krenuli u kripto, tako da je priliv novca odnosno količina velikih investora u kriptosvetu tako velika da maltene oni utiču po starom principu na kripto tržište. A ono što oni rade svake godine pre leta je da pokušavaju da te svoje rezerve, odnosno investicije povuku na sigurno pre nego što krene period odmora, leto, sedmi, osmi mesec, to se desilo prošle godine, to će se desiti isto sada, tako da je moja neka prognoza da će sada do sredine godine biti još nekog malog pada i onda dolazi do stabilizacije i onda recimo od leta, sedmog meseca kad ljudi nekako kažu ok, hajde da krenemo sad opet investirati, da će se tek tada početi popravljati tržište.
Dosta analitičara kaže da nije dobro za kripto to njegovo vezivanje za tržište iz realnog sektora, zato što sama logika kriptotržišta nije regulacija od strane države, već od strane nekoga ko ulaže u kripto. Ovako se kripto centralizuje, veže se, a logika i filozofija kripta je decentralizacija.
MATIĆ: Upravo to, znači cela logika je decentralizacija, znači da nema neke institucije koja to reguliše, bilo da je to banka, bilo da je to država, ti korisnici koji učestvuju u sistemu treba da između sebe decentralnim putem regulišu kako sistem funkcioniše, odnosno šta se dešava. Međutim, ono što se desilo zadnjih godina je da su te institucije koje su bile u realnom tržištu, znači i banke i velike firme i velike investicione kompanije, otkrile kriptotržište kao mogućnost velike zarade. Oni su uskočili u to tržište, ali se drže i dalje svojih starih principa, ali mi znamo da u svakom tržištu, onaj ko ima veće udele maltene ima veću moć, veću snagu da uvodi svoja pravila. I to je ono što se dešava sada da recimo kriptotržište, čija je ideja bila da bude totalno decentralno bez neke osnovne centralne institucije koja reguliše, da se sve više dovodi do toga da u stvari bude regulisano.
Da li je to dobro ili loše?
MATIĆ: Postoje neke dobre karakteristike. Ono što je pratilo kriptotržište svih ovih zadnjih godina je bila ta nesigurnost, znači ako ga država ne podržava, ako ga banke ne podržavaju, onda to ljudi smatraju kao neki skem, kao neku prevaru, znači s jedne strane je dobro da se reguliše, da se uvedu neka pravila da ljudi kad uđu u to tržište, kad investiraju, imaju neku sigurnost, imaju neku regulativu, imaju neka pravila po kojima se treba držati da ne bi bilo svako radi šta hoće, a s druge strane pobija onu začetnu ideju cele tehnologije, celog tržišta maltene stvorili smo neki novi produkt, koji ćemo igrati po starim pravilima, znači samo smo mu dali novo ime da bismo privukli nove igrače, nove investitore, što nije bila ta osnovna ideja za šta je napravljen bitkoin.
Vi ste dugo na tržištu i Vaša kompanija se bavi isključivo kriptoprojektima. Možete li reći nešto više o Vašoj kompaniji?
MATIĆ: Ja sam već duže vremena u kriptosvetu i 2017. godine smo imali ideju da celo to znanje iz kriptotržišta ubacimo u kriptonovčić, koji se zove Rotarium, koji sam ja programirao i izbacio na tržište u jedanaestom mesecu 2017. godine, gde smo mi bili sa firmom Crypto future sa sedištem u Austriji jedan od prvih projekata u kriptosvetu u Austriji, znači sve te turbulencije na tržištu od tada do sada smo preživeli, imali smo dosta projekata koje smo razvili. Prošle godine smo napravili nešto što do sada niko u Austriji sa svojom kriptovalutom nije napravio, a to je da je jedna austrijska kriptovaluta izašla na svim bitkoin automatima u Austriji, znači preko 120 bitkoin automata na kojima se može kupiti Rotarium da bi se koristio kasnije ili kao long investment za držanje ili investiciju, a ono što smo mi od samog početka, kad sam ja definirao Rotarium definirao sam ga da se koristi kao platno sredstvo. I to je ono što mi i dalje forsiramo, moja cela ideja je bila to da ako ga ja želim potrošiti negde da platim nešto, na primer odem kod frizera, ako idem da popravim automobil, i da ga koristim kao platno sredstvo, ja moram imati mogućnost da lako dođem do tog sredstva. Mi smo rekli ok, isto kao što je jednostavno otići na bankomat, podići evre ili bilo koju drugu valutu, isti takav princip treba nam za kriptovalutu. Znači prošle godine smo napravili taj projekat da bismo ga ubacili u sve te automate da bi ga ljudi na jednostavan način mogli dobiti, a sada imamo projekte, evo sinoć je objavljena jedna ekskluzivna vest da sa jednom velikom kompanijom u Austriji firmom Lucky Car idemo u partnerstvo. Kod njih ćemo uvesti Rotarium kao platno sredstvo u njihovim šopovima. Znači vi idete kod njih popraviti auto, kupite ulje, bilo koji servis koji nudi ta firma i onda ne morate platiti u normalnim valutama, kao što je evro, nego platite u kriptovalutama. A zašto je to tako specifično? Zato što je kriptovaluta Rotarium, koju sam ja napravio, ustvari princip vaučera, koji naravno može promeniti svoju vrednost. Znači ako ste vi danas uložili 100 evra u taj vaučer, dobili ste recimo 100 Rotariuma, ako potražnja samih tih projekata postaje veća njegova cena raste, znači vi za vrednost od 100 evra koje ste danas uložili, postoji mogućnost da sutra auto popravite u vrednosti od 1000 evra, za danas što ste uložili 100 evra. Znači taj vaš vaučer koji kupite danas može dobiti na vrednosti, da bi vi posle neke servise ili neke proizvode mogli kupiti na jednostavan način.
Kolika je tržišna kapitalizacija?
MATIĆ: Trenutno ukupna količina Rotariuma koja je maksimum je 5,2 miliona, pošto je sad trenutna cena 70, 80 centi, znači govorimo tu negde oko 4 miliona kapitalizacije, što je veoma niska, odnosno postoji veliki potencijal, samim tim što sam ja prilikom projektovanja ograničio da se ne može napraviti više kriptovalulta, nego je limitirano, to je gotovo, isprogramirano kao kad bitkoin bude izrudaren na 21 milion, znači ne može ih biti više, što sprečava da dolazi do inflacije. Može ih samo biti manje ako neko izgubi privatni ključ, a više ne.
Na kojim berzama se može trgovati Rotariumom?
MATIĆ: Rotariumom se može trgovati na berzi Stex, postoje decentralne berze kao što je Uniswep, isto tako prošle godine smo ga integrisali na Bittrex global, koja je jedna veoma kvalitetna berza, kreće se među top 15 berzi na svetu, ima veliki dnevni volumen, tako da je i tu omogućeno da ljudi ako ga ne žele koristiti da plate nešto, da ga mogu jednostavno mogu koristiti kao ostale valute da trguju i možda od toga profitiraju kupovinom i prodajom. Mi smo gledali od početka da taj koin ne bude usredsređen samo na jednu funkcionalnost, odnosno da bude na uskom području da se može nabaviti, nego jednostavno da može da se koristi kao platno sredstvo, kao investicijsko sredstvo, kao sredstvo za „long term investment“, da mu damo više karakteristika, a isto tako za naše projekte, koje mi radimo u softverskom delu, gde smo mi radili projekat praćenja namirnica, gde smo u tom nekom zelenom aspektu radili te projekte, tako da svi koji žele da dobiju dodatne informacije mogu otići na stranicu Rotharium.io ili firme Crypto future koja se nalazi u Austriji, znači regulisana je po austrijskim zakonima i regulativama tako da je to bio jedan dodatni izazov, ali nam daje dodatni kvalitet. Svi koji žele da se informišu više o tome mogu da navrate u kancelariju u Beču, popijemo kafu i pričamo o kriptovalutama.
(Dunav.at)
