U Austriji partije traže da se trajno zabrane skupovi u Blajburgu

Olga Foglauer, poslanica Zelene stranke, o inicijativi da se onemoguće skupovi koji veličaju zločine

POTPIS na zahtev da se, jednom za svagda, zabrane godišnja okupljanja u Lojpaškom polju kod Blajburga, stavile su sve stranke u austrijskom parlamentu, osim desničarske Slobodarske partije (FPO). Reč je o nadstranačkom projektu, što je presedan u austrijskoj parlamentarnoj praksi.

U razgovoru za “Novosti”, Olga Foglauer, poslanica Zelenih u Nacionalnom savetu, jednom od dva doma Parlamenta Austrije, kaže da ključni argument inicijative njene stranke, koja je koalicioni partner Narodne partije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca, leži u činjenici da nije reč ni o kakvoj komemoraciji, nego o ustaškoj propagandi.

Na pitanje kakve su šanse da se ova namera ostvari, s obzirom na to da se manifestacija održava na privatnom posedu, naša sagovornica, koja je i portparol Zelenih za oblast Koruške za poljoprivredu, šumarstvo i etničke grupe, odgovara da su se Zeleni ambiciozno angažovali da se napravi potreban politički pritisak za trajnu zabranu Blajburga.

POZORNICA DIVLjANjA
Na pitanje da li je njena stranka Zelenih, radeći na ovom zahtevu, imala kontakte sa austrijskim biračima srpskog porekla, Olga Foglauer (na slici) odgovara odrečno. – Na konkretnom slučaju baš i ne. U tome sarađujemo sa Mauthauzenovim komitetom Austrije i opštinom Blajburg/Pliberk (što je slovensko ime ovog mesta), koji su godinama odlučno i dosledno ukazivali na eksplozivnost okupljanja. Blajburg je svake godine zapravo pozornica jednog od najvećih mitinga osoba koje imaju neprikriven fašističko-revizionistički poriv prema istoriji – ističe naša sagovornica.

– Naš zahtev nije momentalno pravno obavezujući, ali je i te kako snažan politički signal. Sada je na nadležnim organima da preispitaju sve zakonske mogućnosti da ustaška okupljanja u Blajburgu zauvek postanu prošlost. Apelujemo da se za rešenjem traga na unutrašnjem, bilateralnom i evropskom planu. Zeleni se godinama zalažu za to da se zabrane sva okupljanja sa fašističko-revizionističkim tendencijama, u kakve spada i ovo u Blajburgu. Budući da su nas sada podržale i sve ostale stranke izuzev liberala, velike su šanse da se nadležni nateraju da više ne okreću glavu od ovog problema, nego da nađu rešenje saglasno Ustavu i tako konačno prestanu da izbegavaju istorijsku odgovornost prema žrtvama ustaškog režima.

S druge strane, pravno gledano, stvar je dosta kompleksna, napominje naša sagovornica. Nadu, ipak, uliva činjenica da je jedan renomirani stručnjak za ustavno pravo u Austriji u svojoj ekspertizi došao do zaključka da takozvana komemoracija nije isključivo religioznog karaktera, kao što to plediraju njeni organizatori. Mnogo više, međutim, ona je glorifikacija fašističko-ustaškog režima. To znači da se iza pomena i odavanja pošte žrtvama krije zapravo druga namera, a takvo “falsifikovanje” protivi se austrijskom Zakonu o okupljanju. Sloboda okupljanja jeste utemeljena u Ustavu, ali ona nije apsolutno pravo. To znači da postoje slučajevi kad se okupljanje ne može dozvoliti.

Zamoljena da prokomentariše da li će u slučaju Blajburga laž moći da se razluči od istine i eventualno dokaže da se nije baš sve tako desilo kako tvrde organizatori ovih skupova, naša sagovornica ističe da je njihov glavni cilj zabrana.

– Želimo da se stavi tačka na ove takozvane komemoracije, jer ih ustaše zloupotrebljavaju za samopromociju i veličanje sopstvenih principa. Osim toga, hrvatske stranke koriste ove skupove kao poligon za političku propagandu. Iz istorije moramo izvlačiti pouke, upozorava Foglauerova. Ne možemo stavljati glavu u pesak i tako bežati od sopstvene odgovornosti.

Na pitanje šta politički krugovi u Austriji generalno znaju o zločinima u NDH, naša sagovornica kaže da ima još mnogo prostora u njenoj zemlji i širom Evrope za istorijsko osvešćivanje kad je reč o progonima i masovnom ubijanju Srba, Jevreja i Roma u NDH. Taj zadatak na sebe moraju da preuzmu svi koji ne pristaju na nepravdu.

– Upravo su te strahote u koncentracionom logoru Jasenovac, koje ne priznaju i koje poriču učesnici skupova u Blajburgu, nedovoljno prisutne u austrijskoj svesti. Ne možemo se i ne smemo se pozivati na neznanje, jer ono nije odbrana. Imamo istorijsku odgovornost da znamo šta se dogodilo i obavezu da to nikad ne zaboravimo – navodi naša sagovornica, ukazujući da se samo tako može sprečiti da se zločini ne ponove.

(novosti.rs)

Pročitajte još

Popularno