Nega starijih i bolesnih osoba u Austriji biće narednih godina jedan od najvećih izazova u oblasti zdravstva i socijalnog staranja. Lekarska komora Beča računa da će već za desetak godina oko jedan milion Austrijanca i Austrijanki biti upućeno na tuđu negu.
Statistički gledano, stanovništvo u Austriji postaje svake dve godine za tri meseca starije, a zaslužna u velikoj meri za to je sigurno i medicina sa svojim inovativnim metodama lečenja. 2030. godine će oko 880.000 građana Austrije biti starije od 80 godina. To znači da će i teme kao što su nega starijih lica i hronične bolesti koje pogađaju starija lica, kao što je staračka senilnost, odnosno demencija, još više dobiti u značaju. Već sada oko 30 odsto lica kojima je potrebna nega pati od staračke senilnosti ili imaju te simptome.
Ogroman rast troškova nege
Povećani broj obolelih osoba i onih kojima je potrebna tuđa pomoć iziskuje i veća finansijska sredstva za negu i zbrinjavanje takvih lica. Već sada se u Austriji za negu izdvaja preko 4 milijarde evra, ne računajući tu i troškove za oko milion osoba koje se neguju i zbrinjavaju u okviru porodice.
Prognoze govore da će se troškovi za negu povećati za oko 300% do 2030. godine.
Na raznim nivoima u Austriji se diskutuje o načinima i modelima finansiranja potrebe za negom starijih i bolesnih lica. Do 2018. godine je postojala mogućnost da se troškovi nege naplate iz imovine negovanog lica, ali je to ukinuto, a pokrajine potrebna sredstva dobijaju iz saveznog budžeta.
Sada se razmišlja o uvođenju osiguranja za negu, oporezivanju imovine preko 1 milion evra i porezu na nasledstvo kao i o finansiranju iz državnog budžeta.
Država u svakom slučaju želi da negu kod kuće učini još atraktivnijom u odnosu na negu u domovima, a ima i predloga da se i negovateljima poboljša njihov položaj tako da bi imali neku vrstu statusa zaposlene osobe i primali platu.
(dijaspora.tv)
