Prijedlog je predstavljen tokom obraćanja fon der Lajen Evropskom parlamentu u Strazburu, kojem je prisustvovao i kanadski premijer Mark Karni. Ona je poručila da EU i Kanada treba da pređu okvir postojećeg trgovinskog sporazuma i izgrade širi “Savez za budućnost”.
Nova vrsta odnosa
“Pridruženo članstvo” trenutno ne postoji kao formalna kategorija u ugovorima EU, pa tek treba da bude definisano šta bi takav status konkretno značio.
Kanada ne traži punopravno članstvo u EU. Ideja je da se dvije strane približe kroz trgovinu, tehnologiju, odbranu, energetiku, kritične minerale, vještačku inteligenciju, svemir i digitalnu ekonomiju, uz zadržavanje političke samostalnosti Kanade. Za uspostavljanje novog modela biće potrebna saglasnost država članica EU, a pravni detalji tek treba da budu razrađeni.
Kanada i EU već imaju trgovinski sporazum CETA, ali sada žele da saradnju prošire na oblasti koje su sve važnije za ekonomsku i bezbjednosnu otpornost obje strane.
Od trgovine do odbrane
Karni i fon der Lajen razgovarali su o saradnji u kritičnim mineralima, odbrambenoj industriji, energetici, vještačkoj inteligenciji, svemiru, finansijskim uslugama i digitalnoj trgovini.
Kanadska vlada saopštila je da želi da sa Evropom razvije dublju stratešku saradnju i ojača sopstvenu “stratešku autonomiju”. Posebna pažnja posvećena je odbrambenoj industriji i sigurnosti snabdijevanja kritičnim mineralima, koji su važni za baterije, tehnologiju i savremenu industriju.
Kanada se već približila evropskim bezbjednosnim strukturama, a dodatno je zatražila pristup britanskim snagama za brzo reagovanje, što pokazuje da Otava pokušava da proširi svoje odbrambene veze izvan tradicionalnog oslanjanja na SAD.
Za Evropu je Kanada važna i zbog prirodnih resursa. Saradnja u oblasti kritičnih minerala može pomoći EU da diversifikuje lance snabdijevanja i smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljača.
Tramp prijeti novim carinama
Prijedlog iz Brisela odmah je izazvao reakciju Vašingtona.
Tramp je mogućnost da Kanada postane pridruženi član EU nazvao “smiješnom” i rekao da bi takav potez, ukoliko bi bio neprijateljski prema SAD, mogao dovesti do veoma visokih carina ili ograničavanja trgovine sa Evropom.
Evropska komisija odgovorila je da jačanje partnerstva sa Kanadom nije usmjereno protiv bilo koga, već da je cilj jačanje zajedničke snage Evrope i Kanade.
Oštra reakcija iz Vašingtona dolazi nakon mjeseci pogoršanja odnosa između SAD i Kanade. Kanada je posebno zabrinuta zbog američkih carina i pritiska Trampove administracije, dok je Karni posljednjih mjeseci sve otvorenije govorio o potrebi da njegova zemlja proširi ekonomske i političke veze.
Kanada traži više prostora
SAD i dalje predstavljaju daleko najvažnije tržište za Kanadu, ali upravo ta zavisnost postaje jedan od razloga zašto Otava želi jače veze sa Evropom.
Karni je ranije poručivao da zemlje srednje veličine moraju više sarađivati kako bi imale veću pregovaračku snagu u odnosima sa velikim silama. Njegova vlada sada pokušava da taj pristup pretvori u konkretniju saradnju sa EU.
Sljedeći važan korak biće razgovori Kanade i EU o novom partnerstvu, uključujući sam koncept pridruženog članstva. Dvije strane planiraju da o tome nastave razgovore na samitu u Montrealu u oktobru.
Ako bi prijedlog bio sproveden, Kanada bi postala prvi partner EU sa takvim statusom. Za sada, međutim, nije poznato kako bi tačno izgledala prava i obaveze takvog članstva.
Jedno je već jasno: odnosi Kanade i Evrope ulaze u novu fazu, a način na koji će se taj odnos razvijati mogao bi imati posljedice i po trgovinske odnose EU sa SAD.
