– Mnogo mladih sa naših prostora pridaje važnost kulturi i tradiciji svoje zemlje kada dođe u Beč. Oni se uključuju u rad raznih organizacija i manifestacija koje akcenat stavljaju na očuvanje jezika, a očuvanje kulturnog nasleđa je i naša misija, odnosno misija našeg „Kluba mladih umetnika“. Cilj „Kluba”, koji je osnovan u sastavu SKPD „Prosvjeta” iz Beča, jesu očuvanje i predstavljanje srpskog kulturnog stvaralaštva, ali i podsticanje kreativnosti kod mladih i talentovanih ljudi i davanje podrške njihovom daljem usavršavanju – rekla je u razgovoru za Dunav.at Vesna Špirić, profesor engleskog jezika, član Upravnog odbora SKPD „Prosvjeta” Beč, osnivač „Kluba mladih umetnika” i organizator manifestacije „Veče mladih pisaca”.
Dolaskom u Beč postali ste član Organizacije srpskih studenata u inostranstvu – ogranak Beč (OSSI), a zatim ste počeli da učestvujete u kulturnim dešavanjima koja čuvaju naše nasljeđe, jezik i tradiciju. Kako je sve počelo?
– Nakon što sam u Beogradu na Filološkom fakultetu završila Engleski jezik i književnost upisala sam master u Beču. Istovremeno sam završila i master studije u Beogradu. Kad sam se preselila u Beč uključila sam se u OSSI i vremenom sam postala deo novinarskog tima, gde sam upoznala mnogo ljudi koji su mi i danas prijatelji. Posle nekog vremena došla sam na čelo Sektora za medije i trudila sam se da aktiviram veb-sajt OSSI-ja, tako što smo proširili naš tim i gotovo svakodnevno smo objavljivali tekstove. Počela sam da učestvujem u organizovanju raznih manifestacija kada sam postala član Upravnog odbora Organizacije. Takođe sam organizovala i vodila jedno studentsko putovanje. Sva ta iskustva, koja su bila na volonterskoj osnovi, pomogla su mi da se razvijam. Mnogo sam naučila, i tada sam otkrila da imam liderske sposobnosti, za koje nisam ni znala ranije. Tu sam i počela sa organizovanjem kulturnih večeri.
Kako ste došli na ideju da organizujete „Veče mladih pisaca”?
– Još dok sam bila deo OSSI Beča dva puta sam organizovala veče poezije za studente. Nakon što sam izašla iz ove studentske organizacije, priključila sam se “Prosvjeti”. Učesnici tih poetskih večeri često su me pitali kada ću ponovo da organizujem neku sličnu manifestaciju, tako da sam odlučila da rukovodstvu „Prosvjete” predložim organizovanje neke manifestacije za mlade ljude koja je posvećena umetnosti, što je „Prosvjeta” na čelu sa Srđanom Mijalkovićem, oduševljeno podržala. U međuvremenu sam upoznala Uroša Uljarevića koji je bio zainteresovan da mi se pridruži u svemu tome, jer i on piše poeziju i želi da radi na očuvanju srpske kulture i tradicije. Tako smo u decembru 2016. godine organizovali prvo „Veče mladih pisaca”, za mlade umetnike od 18 do 35 godina, kada smo samo čitali poeziju i prozu. Na drugoj „Večeri mladih pisaca” čitanje stihova pesme „Prvi tango” Mike Antića pratio je ples tango, a tada smo izveli i deo dramskog komada Pokondirena tikva. Tako da smo događaj unapredili, time što smo poeziji i prozi koje su uvek praćene maestralnom muzičkom podlogom, dodali glumu i ples. Prošlog jula imali smo posebno izdanje poetske večeri pod nazivom „Mladi pisci pod zvezdama” koje je organizovano pored Dunava uz magične zvuke gitare. Tada su nastupili i plesači iz škole salse koji su posetiocima održali kratak kurs ovog plesa. Četvrto veče je organizovano u novembru prošle godine pod citatom Mike Antića „Ja umem u svakom novembru da napravim jun”, a jubilarno peto „Veče mladih pisaca” održano je pre nekoliko dana pod nazivom „San letnje noći”. Tako da je svako veče drugačije, i svaki put se trudimo da osmislimo nova iznenađenja za posetioce, i da poboljšamo događaj. Naredno druženje planiramo na jesen ove godine.
Iz manifestacije „Veče mladih pisaca” proisteklo je osnivanje i „Kluba mladih umetnika”. Šta je misija ovog kluba?
– Nakon što smo održali tri „Večeri mladih pisaca” osnovali smo, Uroš Uljarević i ja, „Klub mladih umetnika”, koji predstavlja deo „Prosvjete” iz Beča. Naša želja je bila da napravimo platformu za kreativno stvaralaštvo mladih. „Klub” pruža priliku mladima da pokažu svoje talente i izraze se kroz različite umetosti, poeziju, glumu, muziku, ples, slikarstvo, fotografiju itd. Naš cilj jeste očuvanje jezika i kulture i zbog toga i jesmo deo „Prosvjete”, jer se oni time odavno bave. U narednom periodu planiramo da organizujemo razne kulturne manifestacije posvećene poeziji, prozi, slikarstvu i uopšte umetnosti. Drago mi je što su i mladi iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije osetili tu pozitivnu energiju koju prenosimo na našim manifestacijama, pa su odlučili da nam se pridruže i učestvuju na našim događajima. Članovi „Kluba” mogu da postanu svi mladi koji dolaze sa prostora bivše Jugoslavije, a i bilo koje druge zemlje, a žive u Beču i vole umetnost. Ako budemo privukli i stranu publiku i izvođače, organizovaćemo i manifestacije na engleskom jeziku, i na taj način predstaviti naše stvaralaštvo široj publici.
Kakva je saradnja „Kluba mladih umetnika” sa institucijama iz Srbije ili Republike Srpske?
– Manifestaciju „Veče najlepših stihova” održali smo u martu ove godine na Svetski dan poezije u prostorijama Ambasade Srbije u Beču. Pre toga smo u decembru prošle godine, takođe, organizovali jedno veče poezije u Ambasadi uz podršku ambasadora Pere Jankovića, koji nas je s radošću ugostio. O kvalitetu naše večeri poezije govori i činjenica da se u poslednjih 20 godina u ambasadi nije održala nijedna manifestacija osim naše. Nadam se da ćemo i u narednom periodu imati saradnju i sa Ambasadom ali i sa drugim institucijama. Kao član Upravnog odbora „Prosvjete” predajete djeci srpski jezik u „Školi srpkog jezika”, koja je nedavno obilježila pet godina postojanja.
Možete li reći koliko su djeca zainteresovana za učenje srpskog jezika i književnosti?
– Pored škole u kojoj radim gde predajem engleski jezik, već dve godine predajem srpski u „Školi srpskog jezika” i primećujem da se broj đaka povećava, jer smo već osnovali jedno novo odeljenje za decu od tri do šest godina sa kojom radimo u okviru projekta „Mala pričaonica”, a na jesen planiramo otvaranje još jednog odeljenja za decu od sedam do 15 godina. Deca koja dolaze u našu školu mnogo se trude i veoma su zainteresovana za učenje, verovatno i zato što su im roditelji ukazali na to koliko je važno da znaju svoj jezik. Deca moraju dobro da znaju svoj maternji jezik da bi mogli da nauče bilo koji strani jezik. Psiholozi savetuju roditelje da sa decom, kod kuće, pričaju samo srpski jezik, jer će nemački jezik pričati i učiti u vrtiću i u školi. Na moju inicijativu i u organizaciji nastavnica Škole nedavno smo realizovali ekskurziju i posetili smo Sremske Karlovce, Novi Sad, Sombor i Frušku goru. Mislim da je jako važno to što su deca napokon i posetila mesta o kojima im toliko pričamo na časovima, i što su imala priliku da uče srpski jezik u prirodnom okruženju. Deca nose lepe uspomene sa ovog putovanja i već se raduju nekom novom izletu. Nedavno je predstavljen i projekat „Negujmo srpski jezik” koji ima za cilj da se dobiju podaci koliko đaka želi da uči srpski jezik i da se na osnovu toga utvrdi koliko je potrebno podrške nadležnih organa.
Poeta u duši
Na petoj „Večeri mladih pisaca” predstavili ste svoju pjesmu „Kad jednom odeš”, čiji su stihovi „Kad jednom odeš pa se na kratko vratiš, vratićeš se u nepoznato, osetićeš teskobu duboko u sebi… Kad jednom odeš, znaj da više ništa, nikada, neće biti isto, jer onaj ko više nije isti si – ti”. Koliko ste se Vi promjenili od kad ste otišli iz Srbije i kako ste se to promijenili?
– Svako ko je otišao, promenio se na neki način. Novo okruženje, nov način života, nova zemlja vas promeni, iako vi to i ne primetite. Lično sam proširila vidike i više ne razmišljam kao što sam razmišljala dok sam živela u Srbiji. Iskreno, mislim da sam se promenila na bolje, jer sam sad tolerantnija nego ranije, i kada ste u stalnom kontaktu s različitim kulturama, naučite mnogo od njih što ranije niste znali, i onda uvek možete da neke dobre segmente primenite na sopstveni razvoj. Dok sam živela u Srbiji, moj grad mi je bio dovoljan i najlepši na svetu, ali sada, kao što sam i u pesmi napisala, ga ne doživljavam isto, iako je on ostao isti. Kada jednom krenete u svet, uvek će vas vući daljine i nova mesta.
Kada ste počeli da pišete pjesme i šta Vas inspiriše?
– Prvu pesmu napisala sam kad sam imala sedam godina. Bila je to pesma „Proleće”, koja je objavljena u jednom dečjem časopisu. Nakon toga, pisala sam samo za sebe, uglavnom kada sam bila tužna, jer su tad emocije veoma izražene. Dok sam studirala u Beogradu nisam pisala, ali sam se bavila glumom. Kada sam došla u Beč ponovo sam počela da pišem, jer mi je u početku bilo veoma teško da se naviknem na život ovde. Moje pesme imaju nostalgičnu notu, ali imam i satiričnih pesama. Teme mojih pesama su i neki vanvremenski i savremeni motivi, vera, hrabrost,
sloboda, lepota itd. Inspiraciju pronalazim u odnosu među ljudima, a pišem i ljubavne pesme. Volim da putujem i u svakom novom mestu pronalazim inspiraciju tako da imam i pesama o nekim gradovima i mestima koja sam posetila. Mika Antić mi je uzor i omiljeni pesnik. Pišem i na srpskom i na engleskom jeziku, a učestvovala sam i na nekim poetskim večerima u Beču na engleskom jeziku. Za poeziju mislim da je najvažnije da budete iskreni prema sebi i emocijama koje unosite u pesmu, jer će samo tako ljudi moći da se pronađu u pesmi, i da osete te emocije koje želite da prenesete. Emocija je zapravo srž svake pesme, i kada mi ljudi priđu nakom poetske večeri i
kažu da sam im izmamila suzu dok su slušali pesmu, znam da je moja poezija na pravom putu.
(dunav.at)
