Austrijska savezna vlada planira totalnu zabranu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u trgovinskim radnjama. Izuzetak su jedino plastične kese koje se mogu biološki razložiti. Od 2020. godine će takođe biti zabranjeno dodavanje mikro-plastike u kozmetičke preparate i sredstva za čišćenje u domaćinstvu. Mnogi od nas, verovatno, nisu ni znali da se to radi.
Cilj ove mere je da se količina plastičnih kesa, koje završavaju u kantama za otpatke, smanji za 5.000 do 7.000 tona godišnje. Neki od trgovinskih lanaca su već proterali plastične kese za jednokratnu upotrebu iz svojih prodavnica.
Kao zamena se nude vrećice od hartije ili torbe za višekratnu upotrebu po povoljnim cenama. Osim toga, i trgovine će morati smanjiti količinu plastične ambalaže, i to za 20% do 25% do 2025. godine, što znači uštedu od oko 60.000 tona plastike.
Ali neki idu još i dalje. Organizacija Greenpeace, koja se bori za zaštitu čovekove okoline, smatra da ni kese od hartije i bio razgradljive plastike nisu rešenje, već treba ići na torbe za višekratnu upotrebu jer se samo tako dugoročno može otkloniti opasnost od plastičnog otpada za čovekovo zdravlje i okoliš.
I svest kod potrošača je porasla. Snažna kampanja da se plastične kese ne koriste iz 2016. godine rezultirala je smanjenjem broja plastičnih kesa po potrošaču sa 63 kese 2014. godine na 49 kesa 2017. godine.
Osim podrške ovim merama, austrijska Privredna komora, koja štiti interese privrede, a time i trgovine, izražava i određene rezerve i smatra da nema potrebe za planiranom totalnom zabranom, jer se trgovina već sada trudi da smanji korišćenje kesa za jednokratnu upotrebu, ali da će se prodavnice, ako bude doneta odluka, naravno pridržavati tih odredaba.
Naravno da ni industrija plastičnih proizvoda nije baš najsrećnija zbog ovakvog plana vlade i smatra da u Austriji dobro funkcioniše upravljanje otpadom tako da se značajna količine plastike reciklira.
Ali, svake godine samo u Dunavu završava oko 40.000 tona plastike. Vlada ovom merom želi jednom za svagda da stane na put tom zagađivanju čovekove okoline.
(Dijaspora.tv)
