Evropska domaćinstva ne štede jednako: jedni novac ostavljaju za starost i nepredviđene troškove, dok drugi troše i iznad svojih prihoda. Najnoviji podaci OECD-a pokazuju velike razlike među zemljama, ali i otkrivaju koliko su krize promijenile finansijsko ponašanje građana, prenosi Euronews.
Stopa neto štednje domaćinstava u Evropi značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Prema podacima OECD-a za 2024. ili 2025. godinu, kreće se od minus 9,3 odsto u Grčkoj do 14,7 odsto u Švedskoj i Mađarskoj, dok je prosjek Evropske unije 8,1 odsto.
Neto štednja domaćinstava predstavlja dio prihoda koji ne odlazi na finalnu potrošnju. Drugim riječima, to je ono što domaćinstvima ostane nakon što plate svakodnevne troškove, račune, hranu, stanovanje, prevoz i druge potrebe.
Švedska i Mađarska na vrhu liste
Najveću stopu štednje u Evropi imaju Švedska i Mađarska, po 14,7 odsto. To znači da domaćinstva u tim zemljama, u prosjeku, ostavljaju sa strane skoro 15 odsto svog raspoloživog prihoda.
Iznad 10 odsto nalaze se i:
- Češka – 13,7 odsto
- Francuska – 12,8 odsto
- Njemačka – 10,3 odsto
- Holandija – 10,2 odsto
Iznad prosjeka EU su i Španija sa 9,2 odsto i Irska sa 9 odsto.
Ovi podaci pokazuju da visoka štednja nije rezervisana samo za najbogatije zemlje Evrope. Primjer Mađarske, koja dijeli prvo mjesto sa Švedskom, pokazuje da na stopu štednje ne utiče samo nivo prihoda, već i struktura potrošnje, očekivanja domaćinstava, demografija i reakcija građana na ekonomske krize.
Grčka jedina u minusu
Na drugom kraju ljestvice nalazi se Grčka, jedina evropska zemlja sa negativnom stopom štednje. Njena stopa iznosi minus 9,3 odsto, što znači da domaćinstva u prosjeku troše više nego što im iznose neto raspoloživi prihodi.
To se može finansirati na dva načina: korišćenjem ranije akumulirane štednje ili zaduživanjem.
Grčka je specifičan slučaj i zbog dugih posljedica dužničke krize. Prema objašnjenju ekonomiste Michaela Haliassosa, profesora na Goethe univerzitetu u Frankfurtu, Grčka je još tokom vrhunca dužničke krize 2015. imala najveći udio domaćinstava čija je potrošnja bila veća od prihoda.
Stopa štednje u toj zemlji uglavnom je bila pozitivna početkom dvijehiljaditih, ali se od 2010. naglo pogoršala. Najniži nivo dostigla je 2013. godine, kada je pala na minus 16,5 odsto. Nakon kratkog približavanja nuli 2021, ponovo je potonula na minus 12,2 odsto u 2022. i od tada se zadržava oko minus devet odsto.
Velika Britanija i Italija među slabijim štedišama
Među velikim evropskim ekonomijama izdvajaju se Velika Britanija i Italija, koje imaju znatno niže stope štednje od Francuske, Njemačke i Španije.
U Velikoj Britaniji stopa iznosi 4,7 odsto, dok je u Italiji svega 3,2 odsto.
Još niže su:
- Slovačka – 2 odsto
- Estonija – 3 odsto
- Portugal – 3,4 odsto
- Litvanija – 3,8 odsto
Posebno je zanimljiv primjer Letonije, gdje je stopa štednje nula. To znači da domaćinstva, u prosjeku, potroše praktično sav raspoloživi prihod.
Ni sve nordijske zemlje nisu iznad prosjeka EU. Danska ima stopu štednje od 7,5 odsto, dok je Finska na 4,4 odsto.
