Zasedanje Parlamentarne skupštine Evropske organizacije za bezbednost i saradnju obeležili su bojkot ukrajinske i litvanske delegacije, nesloga članica OEBS-a zbog prisustva ruskih predstavnika, pozivi na proteste, lobiranja ukrajinskih poslanika u austrijskom parlamentu da više ne izdaju vize Rusima, skandiranje na samoj konferenciji i napuštanje sale tokom govora ruskih parlamentaraca. Delegacija iz Moskve došla je u Beč uprkos diplomatskom pritisku na Austriju da ne dopusti njihovo učešće. OEBS i austrijska vlada nisu poklekli pod kritikama uz obrazloženje da bi uskraćivanje viza bilo popuštanje manjini unutar organizacije koja je, shodno osnivačkim dokumentima, dužna da svim delegacijama zemalja učesnica omogući prisustvo na zasedanju. Rečeno je i da diplomatija mora nadjačati jezik oružja. Ipak, naivno su razmišljali oni koji su se ponadali da će možda, dolaskom ruske delegacije po prvi put od početka rata, biti načinjen korak dalje na putu ka miru.
OEBS je osnovan sa zadatkom da bude forum na kome će se razgovarati o evropskoj bezbednosti i rešavati konflikti. Ipak, susreti u Hofburgu, gde se nalazi sedište OEBS-a, naglasili su ono što je opšti zaključak izvučen povodom godišnjice rata u Ukrajini – da rešenje konflikta nije ni na vidiku i da će se, sve su prilike, sukob rasplamsati. Ukrajinska delegacija je umesto učešća na zasedanju, u Beču imala svoj protivprogram, dok je ruska delegacija odmah po dolasku u austrijsku prestonicu uputila kritike organizatorima jer im uprkos prvobitnom dogovoru, nije dopušteno da polože vence ispred spomenika Crvenoj armiji. Naime, osim što se prvi dan zasedanja poklopio s godišnjicom početka rata u Ukrajini, ujedno se podudarao i sa Danom Crvene armije i domovinske odbrane u Rusiji.
U izveštaju specijalnog predstavnika za Istočnu Evropu, Danijele de Rider, Belorusija je nazvana koagresorom. Moldavija je navedena kao sledeća meta proruske akcije.
Govor ruske delegacije ukrajinski predstavnici nazvali su zloupotrebom događaja kako bi opravdali svoju agresiju i ratne zločine. Njihovo prisustvo izazvalo je gnev ostalih učesnika. Mnogi su napustili prostoriju kada je reč dara ruskom parlamentarcu. Ostali, poput letonskih delegata, izašli su pred medije rekavši da je sramota da su u istoj prostoriji sa pojedincima koji su sankcionisani jer podržavaju agresiju Kremlja, pripajanje Donbasa, Hersona, Luganska i Zaporoške oblasti i da oni krše principe koje je ova institucija garantovala da će štititi. Margareta Sederfelt, predsednica Parlamentarne skupštine OEBS-a, ponovila je da je teško sedeti sa ljudima koji su slepo podržali rat, ali da je bitno da ruski parlamentarci čuju njihovu poruku. To je, reklo bi se, i bila svrha njihovog dolaska. Ovo je bila prilika, kako reče predsednica, „da se čvrsto zauzmu za Ukrajinu i da se agresori suoče s lažima”, ali i da se, što je najbitnije po mišljenju Cederfeltove, „jasno stavi do znanja da Rusija mora da odgovara za zločine koje je počinila”.
Nakon dvodnevnog skupa dalo se videti, kako je to i najavila Sederfeltova, da su potpuno jedinstveni u osudi rata Rusije protiv Ukrajine. Petak je bio, kako reče predsednica, pokazatelj toga koliko je Moskva zaista izolovana. Bio je i trenutak kada je bilo jasno da ni na ovom mestu diplomatija neće trijumfovati. Izvojevana je, međutim, druga pobeda. Dopušteno je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održi video-govor pred austrijskim parlamentom 30. marta. Kijev je radio na tome od proleća, ali je nailazio na otpor socijaldemokrata i Slobodarske partije Austrije.
(Politika.rs – Ljiljana Vujić/screenshot: youtube)
