Retke čestice i metali poput terbijuma, evropijuma i disporzijuma neophodni su za pametne telefone, računare i druge moderne uređaje. Njihovo rudarenje je skupo, mogu se izvući iz dotične rude samo uz velike napore i ponekad uz upotrebu jakih kiselina. Rudarenje je izuzetno nepogodno za životnu sredinu, a pričinjena šteta 2015.godine iznosila je više od 13 milijardi evra.
Tim stručnjaka iz Teksasa sada je razvio metodu, koja bi mogla da predstavlja energetski efikasnu alternativu rudarenju zemlje. Procenat retkih čestica u elektronskom otpadu veći je nego u rudama, a novi metod sada omogućava efikasan pristup, kažu stručnjaci.
U procesu poznatom kao ,,fleš – džul – zagrevanje“ industrijski ili elektronski otpad stavlja se u cev i zagreva na više od 3.000 stepeni Celzijusa uz kratki, ali jak udar struje. Organske komponente sagorevaju, toksični metali isparavaju i mogu se odvojiti od ostatka materijala. Nakon zagrevanja, cev se brzo hladi, uzrokujući da se preostale neorganske komponente odvoje i oslobađaju se retke čestice. Nakon toga koriste se slabe kiseline da bi konačno izdvojile čestice. Bez procesa zagrevanja i neposrednog hlađenja, prinos retkih čestica je oko 200 odsto manji, zaključak je studije.
Ovaj način vađenja čestica pogodan je da se priroda ne opterećuje daljim rudarenjem.
Tako bi novu vrednost dobile stvari, koje inače više ne bi mogle da se koriste, kao što su odbačeni elektronski aparati, kojih se godišnje u svetu proizvede oko 750 miliiona tona.
Metoda istraživačkog tima iz Teksasa ima potencijal da se koristi u budućnosti. Pokazali su, kažu, da metoda funkcioniše, ali na kompanijama je sada da je preuzmu i razviju.
(agencije/dunav.at)
