Ovoj naizgled krhkoj devojci, već tri godine, niko nije uspeo da obori ruku, a na Svetskom prvenstvu to je učinila jedino takmičarka iz Poljske.
„U Srbiji sam dosad osvojila sve zlatne medalje, a za tri godine, koliko sam u ovom sportu, nisam imala nijedan poraz. Najveći uspeh svakako je Svetsko prvenstvo u Slovačkoj, u julu prošle godine, kada sam osvojila drugo mesto“, kaže Đurđević.
Sa 163 centimetra visine i težinom od 54 kilograma, Gordana, van zvaničnih takmičenja, često pobeđuje i muškarce.
„Od kada sam se vratila sa Svetskog prvenstva, momci žele da oprobaju snagu sa mnom i da obaraju ruku. Ponekad pobedim ja, a nekada me i puste, a kad izgubim, uvek mi čestitaju“, kaže ova skromna devojka.
U svet sportskog obaranja ruke ušla je, kaže, sučajno, kada se pre četiri godine prijavila za dobrovoljno služenje vojnog roka, posle čega je usledio poziv.
„Želela sam da dokažem da smo i mi devojke ravnopravne i da možemo da izdržimo sve kao i muškarci. Odslužila sam šest meseci vojnog roka u Valjevu i Požarevcu, a onda me jednog dana nazvao Miloš Zeljić, predsednik Srpske unije za obaranje ruku, koji je zaslužan za popularizaciju ove disipline u Šapcu i Zapadnoj Srbiji“, objašnjava ona.
U početku se dvoumila jer „nije bila sigurna da li je to za nju“, ali je odlučila da proba.
„Pristala sam i odmah osvojila Državno prvenstvo kao apsolutni pobednik. Ljudima je prvo bilo neobično, ali sada imam veliko razumevanje svojih komšija i prijatelja, kao i cele opštine Ljubovija, koja u svakom trenutku stoji iza mene“, kaže Đurđević i ističe da joj najviše znači podrška roditelja, koji su joj vetar u leđa.
Prvo naredno takmičenje je u Šapcu, u okviru regate, a najvažniji izazov tek predstoji.
„U toku su pripreme za Svetsko prvenstvo u Francuskoj u septembru. Trenutno je najbolja Poljakinja Karini, koja je MMA borac i zaista veoma jaka devojka. Poljaci ozbiljno prilaze ovom sportu i imaju žestoke pripreme.“
Za razliku od njih, naša šampionka pripremaće se u kućnim uslovima, gde je napravila mini teretanu, a u treninzima joj najviše pomaže otac.
„Sa njim najčešće obaram ruku i tako jačam zglob. Petnaest dana pred veća takmičenja obavezno mirujem, jer svaki mišić mora da se odmori“, objašnjava ona.
Cilj joj je da osvoji Svetsko prvenstvo, a želja da Srbija dobije reprezentaciju u sportskom obaranju ruke.
„Imamo veoma jake momke i devojke, mada u ovom sportu nisu presudni mišići, već jačina zgloba i tehnika“, objašnjava ona.
Planira da osnuje sopstveni klub, a mladima poručuje da se oprobaju u onome što žele.
„Svaki početak je težak, ali niko ne treba da odustane od svojih snova i ciljeva“, poručuje ova svetska vicešampionka.
(Danas)
