Ipak, mnogi ljudi provode noći prevrćući se i budeći se, boreći se da makar malo kvalitetno odspavaju i ne misle na svakodnevicu.
“San je suštinski dio zaštite od bilo koje infekcije i reakcije na nju”, navodi Daglas Kirš, neurolog i bivši predsjednik Američke akademije za medicinu spavanja. “Spavanje je, ipak, teško kada je anksioznost visoka, kao na primjer u vrijeme pandemije.”
Održavajte redovnu praksu i raspored spavanja koji vam odgovara
Što više se držite određenog vremena za buđenje, to će i tijelo bolje funkcionisati.
Nacionalna fondacija za spavanje preporučuje da se pridržavate rasporeda spavanja, a evo i jednog jednostavnog načina za to: Imajte određeno vrijeme za spavanje.
Ukombinujte ga sa vremenom za buđenje. Uradite sitne stvari zbog kojih ćete biti uspešniji: koristite zavjese da zamračite prostoriju, koristite čepiće za uši ili masku za spavanje (mogu da pomognu ili lagani jastuk ili majica).
Bez obzira šta uradite, učinite sve da vaša spavaća soba bude udobna za spavanje i naravno, mračna.
Da li se lako probudite? Koristite ventilator ili numeru koja se ponavlja na Spotify za takozvani “bijeli šum”. Ako ste i dalje umorni, idite na spavanje dok još možete.
“Ako ste umorni tokom dana, onda se tada i odmorite”, kaže Dženet Malington, profesor za neurologiju na Harvardu.
Samo nemojte dozvoliti da vam dremka poremeti raspored. Majkl Brojs, klinički psiholog koji se bavi vezom između ponašanja i spavanja, kaže da je najbolja dremka između deset i dvadeset minuta.
Budite disciplinovani s uređajima
Držite se strogo s elektronskim stvarima: Probaje da izdržite 90 minuta bez društvenih mreža, imejlova, čak i TV svjetla, kaže dr Brajs.
“Možda je primamljivo ostati kasno i bindžovati omiljene serije jer ne morate da idete na posao, ali važnije je dati prioritet spavanju”, kaže Kristen Natson, docent na Nortvesternu. Ako ne možete da izdržite 90 minuta, probajte s 15. Takođe, nemojte da gledate “Zarazu”.
Ostanite informisani, ali ne gledajte vijesti neposredno prije spavanja
Ograničite korišćenje svih vrsta uređaja, naročito uveče izbegavajući stvari koje uvećavaju anksioznost. Ovo bi moglo da bude najteže, ali najbolji je savet: “Gledajte vesti o virusu korona jednom dnevno, po mogućstvu ne prije spavanja”, kaže dr Kirš.
Isključivanje notifikacija na vašem telefonu može da bude od pomoći. Možete da podesite telefon da automatski isključuje obavještenja u večernjim satima, tako da imate vreme kada vas neće ometati.
“Izolacija može da uveća želju da ostanete konektovani s drugima preko elektronskih uređaja”, kaže Liza Medli, specijalista za san na Univerzitetu Čikago, koja dodaje da je od ključne važnosti da ostanemo disciplinovani, što pomaže da se minimalizuje mogućnost da nam bude odvučena pažnja i da povratimo kontrolu.
Još jedan savjet: Zaštitite san tako što ćete se držati svojih rituala za spavanje. Da li zaista mislite da ćete bolje spavati nakon što postujete na Tviteru?
Probajte da podignete broj otkucaja srca tokom dana i krećite se (u okviru kuće)
Ovo je obavezno, ne samo zato što će vas umoriti i učiti spremnim za krevet. Vježbanje takođe pomaže i da se izborite s nervozom i anksioznošću. U ovim danima, vežbanje kod kuće je najbezbjednije i najbolje, a najefikasnije.
Ne jedite pre odlaska u krevet. Ne pijte prije odlaska u krevet
Možda ćete imati novu rutinu sada. Još jedna šoljica kafe, ili razgovori preko Zooma, sve pomaže da se istrošimo do ponoći. Naravno, kafa je dobra u umjerenim količinama, do 400 miligrama kofeina dnevno, ali više od toga može da izazove nervozu ili nepravilan rad srca, pa i drhtavicu. I dok vas alkohol čini da se osjećate umorni, to ne znači da ćete imati kvalitetan odmor. Alkohol vodi do “fragmentacije sna”, rekao je dr Kirš.
Ne jedite prije spavanja. Gorušica ili čak vraćanje hrane dovoljno su neprijatni, ali mogu da dovedu do još veće anksioznosti. Imate utisak da nemate kontrolu nad pićem i hranom? Vodite dnevnik ishrane, tako ćete znati šta zaista unosite.
Idite pod tuš ili se kupajte što duže. Operite posteljinu
Zagrijevanje a onda hlađenje pomaže u proizvodnji melatonina. Jedan od načina da se držite podalje od uređaja je tuširanje, što vas sve priprema za odmor.
I dok se brinete o svom tijelu, vodite računa i o svom okruženju. Ako je to moguće, provetravajte kuću ili koristite prečiščivače vazduha, perite posteljinu dva puta nedeljno, i čistite kuću, posebno vašu spavaću sobu. Tu provodite mnogo više vremena nego inače, i ovo može da vam pomogne da osjećate manju anksioznost.
Šta ako ste bolesni?
Ako se borite s nekom bolešću, vašem tijelu je potrebno mnogo odmora da bi se oporavilo. Za početak, povećajte broj sati spavanja za dva, kaže dr Brajs. Gledajte da podignete gornji deo tijela jastucima ili nekim drugim udobnim stvarima. Često mjenjajte odjeću i pokrivače da biste kontrolisali širenje bakerija ili virusa.
“Usredsredite se na dobar san, ostanite hidrirani i upravljajte simptomima kako biste se oporavili”, navodi dr Medli. “Tokom ovog vremena nesigurnosti, radite na onome što možete da kontrolišete: a to su vaše navike spavanja.”
(Nedeljnik)
