Rekordnih 13 odsto prodatih stanova su manji od 24 kvadratna metra, ili, slikovito prikazano, manji od dva parking mesta. Koliki je ovo skok prodaje najbolje pokazuju podaci od pre deset godina, kada je udeo ovakvih stanova iznosio samo 0,2 odsto ukupne prodaje.
Visoke cene nekretnina u Hongkongu mladima su praktično onemogućile da se skuće. Zato su se arhitekte poslednjih godina okrenule ka stvaranju znatno manjih domova koje bi kupci mogli sebi da priušte. Iako čak i ovako mali stanovi mogu da koštaju oko 600.000 dolara, u njih jedva staje i najosnovnije.
Među 8.550 nano stanova koje je proučavala jedna istraživačka kuća, 85 odsto nije imalo odvojenu spavaću sobu, a 70 odsto nije imalo prozor u kupatilu, dok su skoro sve imale otvorenu kuhinju.
Skučen prostor za život dugo je problem u Hongkongu. Oni koji slabo zarađuju žive u takozvanim „sanduk“ stanovima koji u suštini poseduju samo prostor za krevet. Sa druge strane, oni koji ne mogu da plate visoke kirije u stambenim četvrtima, ali vole veći prostor, žive u industrijskim zgradama ili u kontejnerima.
Iako je ekonomija grada bila pod pritiskom tokom pandemije, sa nezapolsenošću koja je ozbiljno skočila, cene stanova pale su samo za 1 odsto.
Hongkong je sa oko 6.700 stanovnika po kvadratnom kilometru jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, a S&P Global Ratings navodi u izveštaju da ograničena ponuda stambenog prostora, ipak, može sprečiti drastičan pad cena stanova usled pandemije.
Na cene nekretnina mogla bi uticati i stopa nezaposlenosti u Hongkongu, pošto je dostigla nivo od 6,4 odsto, što je najviše u poslednjih 16 godina, ocenjuju ekonomisti. Oko 257.800 ljudi bilo je bez posla od avgusta do oktobra, podaci su hongkonškog Zavoda za popise i statistiku.
(Telegraf.rs)
