Ljudi sa teškim mentalnim poremećajima umiru 10 do 20 godina ranije od opšte populacije, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. Ovo može imati negativan uticaj na očekivani životni vek. Zastrašivanje koronom i represivne mere prinude kao što su zatvaranje i obavezne maske očigledno su ostavili traga, piše „Wochenblick“.
Tokom korona krize došlo je do naglog porasta nekoliko mentalnih bolesti. Na primer, slučajevi depresije i anksioznih poremećaja porasli su za 25 odsto širom sveta samo u prvoj godini navodne pandemije, kako je SZO utvrdila u svom izveštaju o mentalnom zdravlju objavljenom u petak. U julu prošle godine, „Wochenblick“ je izvestio o studiji američkog Ministarstva zdravlja i ljudskih službi (CDC) koja je pokazala da je strah drugi najvažniji faktor rizika za smrt od korone. Dakle, postavlja se pitanje za koliko smrti je odgovorna vladina propaganda straha.
Milijardu ljudi sa mentalnim bolestima u 2019
U izveštaju se navodi: „Godine 2019, skoro milijardu ljudi, uključujući 14% mladih u svetu, živelo je sa mentalnim poremećajem. Više od 1 od 100 smrtnih slučajeva posledica je samoubistva, a 58% samoubistava se dogodi pre 50. godine. Mentalni poremećaji su vodeći uzrok invaliditeta, uzrokujući 1 u 6 godina života sa invaliditetom. Ljudi sa teškim mentalnim bolestima umiru u proseku 10 do 20 godina ranije od opšte populacije.
Šef SZO: Mentalno zdravlje ide ruku pod ruku sa fizičkim zdravljem
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus jasno kaže: „Mentalno zdravlje ide ruku pod ruku sa fizičkim zdravljem“. Ulaganja u mentalno zdravlje su ulaganja u bolji život i budućnost za sve, rekao je šef SZO. Mentalno zdravlje je decenijama zanemareno, navodi se u izveštaju ove organizacije. Sve zemlje moraju pojačati napore da pomognu ugroženima.
Posebno su pogođeni siromašniji ljudi širom sveta
Rizik od takvih mentalnih bolesti najveći je među najsiromašnijim ljudima širom sveta. Istovremeno, oni bi i najmanje bili podvrgnuti lečenju, piše portal. Čak i u razvijenim zemljama samo trećina depresivnih osoba dobija profesionalni tretman. U januaru prošle godine, „Wochenblick“ je izvestio da psihijatrijska odeljenja pucaju po šavovima i da u maju neka depresivna deca više nisu primana na dečja psihijatrijska odeljenja.
Prema SZO, neki od najvažnijih uzroka depresije su seksualno zlostavljanje, maltretiranje ili maltretiranje u detinjstvu. Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se tome mora aktivno suprotstaviti. U januaru 2021. „Wochenblick“ je izveštavao o porastu nasilja nad decom od skoro 50 procenata tokom izolacije. Posledice ovoga će se verovatno zaista osetiti u društvu tek u godinama koje dolaze. Oni koji su pogođeni, s druge strane, naravno već pate.
(Wochenblick.at)
