Zbog činjenice da je u pitanju kapiten i jedan od lidera reprezentacije u poslednjih 15 godina čini se da je Teodosić zaslužio da iz reprezentacije ode na suptilniji način. Ovako, naša javnost se, kao i uvek, podelila, ušančila, naoružala „argumentima“ i raspalila anonimnu paljbu iz svojih rovova na društvenim mrežama, piše Vladimir Niškanović u analizi za Danas.
Benzin na vatru dolilo je i to što se Košarkaški savez Srbije nije oglasio, pa nema makar i friziranih zvaničnih informacija o tome šta se desilo. Čaršija je zato ponudila svoje verzije, koje možda ne govore istinu, ali nude puno onima koji znaju da čitaju između redova.
Po prvoj verziji, Teodosićeva želja da igra za reprezentaciju nikada nije bila sporna, ali nakon duge sezone i velikog broja utakmica za klub on više ne može fizički da izdrži duge pripreme, a potom takmičenje kakvo je Evropsko prvenstvo. Spekuliše se da je Teodosić „selektovao“ treninge, odnosno, da je radio kad i kako hoće.
Zatim, provlače se priče da Teodosićev takmičarski duh ne može da pristane na činjenicu da posle 15 godina u kojima je bio prvi plejmejker, sad treba da bude rezerva Vasiliju Miciću, i zvanično najboljem igraču u Evropi na ovoj poziciji.
Treća teza se donekle poklapa sa drugom, a ona govori da Teodosić, kome je Dušan Ivković još 2009. godine poverio ulogu vođe ekipe, ne reaguje najbolje na činjenicu da su i Nikola Jokić i Vasilije Micić i zvanično i nezvanično lideri ove nove generacije.
Treba imati na umu da su Pešić i Teodosić jaki karakteri, „rogovi u vreći“, a da je ovo prvi put da imaju saradnju na relaciji trener-igrač. Očigledno da je „old skul“ Pešić, koji je svašta video i doživeo u svojoj dugoj karijeri, bio zatečen.
Ne treba sumnjati da je trener njegovog kalibra sabrao i oduzeo šta nosi ova odluka, kao i to da će po završetku predstojećih takmičenja on biti „pukovnik ili pokojnik“.
Pojedini reprezentativci iskoristili su priliku da svom bivšem kapitenu pruže podršku slanjem srca preko Instagrama, verovatno dobro znajući da Pešića Instagram ne zanima.
U njegovo vreme srca su se crtala olovkom, slala putem pisama i predstavljala znak da pošiljalac ima ozbiljne namere, zaključuje autor.
Pešić: Ništa nije slučajno, odnekud dolazi
Sa svih strana kuđeni selektor košarkaške reprezentacije Srbije kaže da je već prolazio kroz rešeto medija, javnosti, kolega…
Nije poznato kada je Svetislav Pešić dao veliki intervju za Nedeljnik, jer u njemu nije pričao o „slučaju Teodosić“, ali se trofejni stručnjak sa autorom teksta podsetio burnih reakcija na neke njegove izbore iz prethodnog mandata na klupi Orlova, u to vreme udruženih s kolegama iz Crne Gore.
Osvajač zlatne medalje na Svetskom prvenstvu i šampionatu Evrope tada je promenio stil igre pred početak Mundobasketa 2002. godine, a tokom istog je „odstranjen“ Vladimir Radmanović.
„Najviše smo se pripremali za Amerikance i morali smo da menjamo način igre, da više imamo loptu u rukama. Moralo je da se igra više sa pozicionim napadom, takozvani control basketball, jer oni postaju nervozni kad nemaju loptu. Problem je bio što to našim igračima nije odgovaralo, ta velika disciplina i traženje koncepta do kraja.
I naravno da je usput bilo nesporazuma, govorili su: ne možemo mi to da igramo. I to uigravanje je trajalo i neke utakmice su se izgubile. A kod nas čim se izgubi utakmica, to je katastrofa“, počeo je priču slavni Piroćanac.
Upitan kako je tada reagovao na razne kritike odgovorio je da im ni onda nije davao previše na značaju.
„Sada iz ove perspektive nisam se previše uzbuđivao. Napadali su me kritikovali, vređali,. ali to smo mi. Bez respekta, Bez argumenata. Naravno ne svi, ali nekolicina koji su imali mikrofon u ruci. Nisam se previše uzbuđivao jer ne živim ovde. Nemam vremena, niti sam tada imao, da ga toršim na nekog samo da bi to bilo u finkciji ogovaranja. U tome da brinemo tuđu brigu, tu smo definitivno prvaci svet“, jasan je bio Pešić.
Prekaljeni stručnjak osvrnuo se i na predstojeći Evrobasket, na kome ne vidi Srbiju u grupi prvih favorita za medalje.
„Za početak mi tamo nismo favoriti ili ne pripadamo prvoj grupi favorita. Znam da bi zlatna medalja, ako bi se uoppšte osvojila bila doživljena kao normalna stvar, a da se ne osvoji slede kritikovanje, pljuvanje i vređanje. Znam da je tako. I previše me ne dotiče. Trudio sam se u prethodnom periodu da probam da objasnim ljudima koji vode košarku ovde kakvo je naše stanje. Očigledno da oni to veoma pažljivo slušaju, ali da me ne čuju.
Oni imaju svoj pravac, ne misle da se menjaju, a ja lično smatram da ako ovako ostane, ne samo da nećemo da osvajamo medalje, nego na nekim prvenstvima nećemo ni učestvovati. Oni to ne veruju, zato oni brinu svoju brigu i reprezentacija noije više prioritet. Reprezentacija nema značaj koji je nekad imala. Sve je danas značajnije od reprezentacije i naravno da to utiče na igrače i atmosferu oko ekipe“, objasnio je selektor Srbije.
Neizostavna priča bili su povratak Nikole Jokića u nacionalni tim i benefiti prisustva dvostrukog MVP-a NBA lige.
„Kada je o košarci reč, pogledajte Jokića. Mi smo u prethodnim decenijama toliko vrhunskih centara proizveli od Kreše Ćosića, Divca, Rađe, pa nadalje. A to su sve vrhunski igrači na visokim pozicijama koji ne samo da su igrali na malom prostoru nego su morali da se snalaze u malom prostoru.
Sada smo pod uticajem američke košarke pa se govori ko je najbolji MVP, MVP, što je zbog marketinga važno, ali je suštinski važnije koliki broj tih vrhunskih košarkaša stvoren baš na toj poziciji. Ništa nije slučajno, odnekuda dolazi“, tvrdi srpski selektor.
(Danas)
