„Imala sam dobra iskustva do sada, dobijala sam ono što sam tražila, samo je sve to kineska roba – ali je onlajn trgovci u Srbiji prodaju za tri puta veće pare, nego da ih naručujem sa kineskog sajta”, kaže Beograđanka Jovana Rajić koja često naručuje stvari preko društvenih mreža.
Vlada Srbije usvojila je početkom aprila Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i prateći Akcioni plan za period od 2019. do 2020. godine.
Između ostalog, ideja države je da pod lupu stavi svaku vrstu prodaje preko društvenih mreža, ali i uopšte na internetu, gde robu i usluge nude neregistrovani trgovci.
Takvom kupovinom građani ne samo da učestvuju u sivoj ekonomiji, već se i odriču potrošačkih prava. Upravo zbog poštovanja Zakona o zaštiti potrošača država je i odlučila da „uredi ovu oblast”, kažu za BBC na srpskom u Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine.
„Radi se o kupovini robe ili usluga putem zaključenja ugovora na daljinu. Trgovac je dužan da ispuni propisane zakonske zahteve – pre svega potrebno je da ima svojstvo trgovca, odnosno da bude registrovan”, kažu iz inspekcije.
PIB i adresa: lek protiv prevaranata
Registrovani trgovci na internet stranicama i društvenim mrežama ostavljaju poslovne podatke o svojoj delatnosti – poslovno ime, adresu, telefon, poreski identifikacioni broj (PIB), kao i obrazac za odustajanje od ugovora zaključenog na daljinu – odnosno bez dolaska u prodavnicu.
Jovana Rajić ne obraća pažnju prilikom kupovine na PIB ili adresu, ali navodi da može da prepozna ko su ozbiljni prodavci.
„Kada stranica ima dosta pratilaca i dobre ocene kupaca – sa njima nema problema. Nažalost, ima dosta prevaranata koji prodaju na primer naočare i govore kako su original, a u stvari jeftina kopija”.
Ona zato češće naručuje iz inostranstva, ali ni tu nije potpuno pošteđena neprijatnosti.
„Tu sam zadovoljna brzinom kojom mi stigne roba, ali ne uvek i kvalitetom – često se desi da nije isti proizvod kao na slici”.
Taj rizik – hoće li biti isti kao na slici – kupci preuzimaju na sebe kada preko društvenih mreža kupuju od fizičkih lica, kažu u tržišnoj inspekciji.
„Kada se propisani podaci o prodavcu ne nalaze na internet stranici ili na profilu, već postoji samo mogućnost da se roba naruči preko broja mobilnog telefona, potrošač treba da posumnja da se radi o nelegalnoj prodaji.”
Kažu da je za potrošače važno da kupuju od registrovanih prodavaca, jer tada imaju pravo da odustanu od onlajn kupovine – bez navođenja razloga za to – u roku od 14 dana od prijema robe.
A u slučaju da roba ne odgovara onome što je potrošač naručio rok za reklamaciju je dve godine.
Zlatko Maksimović, vlasnik firme Realno iz Zrenjanina, koja se bavi proizvodnjom i onlajn prodajom majica, kaže da im ovakve najave mnogo znače, jer je u njihovoj branši teško naći registrovane prodavce.
„Skoro svi koji prodaju majice onlajn ne postoje ni u kakvim sistemu, uglavnom to nije ni sajt, već profil na Instagramu ili Fejsbuku”, ističe Maksimović i objašnjava da njima internet služi samo kao izlog.
„Da smo neregistrovani verovatno bismo imali 2.000 ili 3.000 evra više.”
Ovako svakog meseca, kaže, plaćaju poreze i doprinose za šest zaposlenih, kiriju za lokal, kao i brojne druge dažbine državi.
„Devedeset odsto naše konkurencije nema te troškove i mogu da daju mnogo bolje cene”.
Ipak, ne bi se menjao sa neregistrovanim kolegama.
„Postoji rizik da nas inspekcija kazni, ali ne mogu da nam kao njima zaplene svu robu – to je mnogo veći rizik”, ističe Maksimović.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da su podaci o trgovcu neophodni prilikom svake kupovine preko društvenih mreža – jer je tu 90 odsto prodavaca neregistrovano.
„Ako sve ovo ne znate o trgovcu – kupujete mačku u džaku, tako se zove i akcija koju smo pokrenuli. Umesto naručenih cipela mogu vam stići cigle ili krpe i nema vam pomoći.”
Koje su kazne propisane?
Neregistrovanim trgovcima se trajno oduzima roba i zabranjuje dalji rad, a oni koji žele da nastave da rade moraju prvo da se upišu u registar Agencije za privredne registre, navode iz tržišne inspekcije.
Podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za koji je propisana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za fizičko lice.
„Država može lako da stane na put takvoj prodaji, jer mogu da presretnu bilo koju kurirsku službu i da provere sve pakete koje šalju fizička lica. To se lepo vidi – da li je poslao pojedinac imenom i prezimenom ili firma sa propratnom dokumentacijom.
„Za pronalaženje neregistrovanih treba im samo telefon i da na Instagramu ili Fejsbuku ukucaju reč „majice” ili „patike” videće da od prvih 100 – 95 nema naznačen PIB”, predlaže Maksimović.
„Pitanje je koliko je država sad ozbiljna u nameri da tome stane na put.”
Ana Jović, savetnica ministra finansija, pak, smatra da je neophodno najpre doneti zakon o poštanskim uslugama koji bi uveo identifikaciju pošiljaoca i primaoca na osnovu ličnih dokumenata.
Ona je za RTS istakla da je to prvi korak, a da tek onda sledi „skeniranje društvenih mreža i platformi da se vidi ko su ti neregistrovani subjekti”.
„Sada vi možete da primite pošiljku bez uvida u lični dokument”, rekla je Jović i dodala da je za tu meru odgovoran MUP, kao i BIA u saradnji sa Poreskom upravom i Tržišnom inspekcijom i Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal.
Tržišna inspekcija nema podatke o gubicima države od nelegalne onlajn trgovine.
Prema Papovićevim procenama, država godišnje zbog trgovine među fizičkim licima na internetu izgubi stotine miliona evra, dok ukupno zbog sive ekonomije gubi više od milijardu evra.
Prema analizi koju je izradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), oko 17,2 odsto preduzetnika i firmi u Srbiji nije registrovano.
„Ovo znači da u apsolutnim brojkama ima više od 70.000 preduzetnika i firmi koje rade potpuno nelegalno”, kažu u NALED-u za BBC.
(BBC na srpskom)
