Nacrtu rezolucije o Srbiji su pridodata dva amandmana u kojima se navodi da “svaki sporazum o mogućem preinačenju granice između Srbije i Kosova može biti prihvatljiv samo ako se o tome saglase obje strane i ako takav sporazum vodi računa o opštoj stabilnosti regiona i u skladu je s međunarodnim pravom”.
Te nacrte na plenarnom zasedanju treba da usvoji cijeli Evropski parlament.
“Srbija i region dobro napreduju ka Evropskoj uniji i naročito je važno da sprovedu reforme vladavine zakona i imaju dobre susjedske odnose”, rekao je u Briselu izvjestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Makalister.
U nacrtu se navodi da je dijalog pokrenut uz posredovanje EU “temeljni okvir za sporazum” Beograda i Prištine i daje se podrška “samo sporazumu koji omogućava normalizaciju odnosa” dvije strane, tako da to ne zaoštri granične probleme i ne bude prijetnja stabilnosti regiona.
Makalister je podvukao da su zemlje Zapadnog Balkana geografski, istorijski i ekonomski bliski partneri EU, da sve imaju evropsku perspektivu i “evropska kuća neće biti potpuna bez njih”.
“Mogući datum ulaska u članstvo EU zavisi isključivo od toga kad će svaka od tih zemalja usvojiti i sprovesti sve zakone Unije”, predočio je on.
Makalister je naveo da u nacrtu rezolucije stoji da je Srbija “ostvarila izvjestan napredak u borbi protiv korupcije i ogranizovanog kriminala”, dok se za Crnu Goru, pored ostalog, kaže da je “ostvarila umjeren napredak u jačanju nezavisnosti, transparentnosti, uvidu, profesionalizmu i delotvornosti pravosuđa”.
On je rekao da svi izvještaji pokazuju da zemlje regiona “moraju više da rade da bi se usaglasile s vrijednostima EU, posebno kad je riječ o ljudskim pravima, suzbijanju korupcije i reformama državne uprave i pravosuđa”.
U predlogu rezolucije na izveštaj koji je podnio izvjestilac Maklister, Evropski parlament pozdravlja napredak Srbije u ekonomiji i u reformi javne uprave, njen konstruktivni odnos prema migrantskoj krizi, predanost bilateralnim odnosima s drugim zemljama kandidatima i susjednim državama članicama i stalni angažman Srbije u postupku normalizacije odnosa s Kosovom.
U nacrtu rezolucije o Srbiji se ukazuje na propuste u reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, manjkavu demokratsku ulogu parlamenta, izražava zabrinutost zbog stanja u oblasti slobode govora i medija i poziva Srbija da garantuje principijelnu primjenu zakonodavstva o zaštiti manjina.
Srbija se poziva i da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji, kao da postepeno s Unijom uskladi i svoj vizni režim.
U dokumentu se ocjenjuje da su u oblasti vladavine prava reforme potrebne posebno da bi se “garantovala nezavisnost i efikasnog pravosuđa” i poziva Srbija da “osnaži odgovornost, nepristrasnost, profesionalnost i ukupnu efikasnost pravosuđa i uspostavi sistem besplatne pravne pomoći”.
(Srna)
