Kada su nastajale prve novčanice evra, ideja je bila da se kroz njih predstave evropski građevinski stilovi, od antike do savremenog doba. Zgrade na novčanicama, međutim, nisu stvarne. Namjerno su izmišljene kako bi se izbjeglo pitanje zašto je baš neka stvarna građevina dobila prednost u odnosu na znamenitosti drugih evropskih zemalja.
Sada Evropska centralna banka priprema novu seriju, a jedan od prijedloga potpuno mijenja pristup, piše DW.
Betoven, Leonardo i Marija Kiri
Jedan od dva koncepta zasniva se na poznatim evropskim ličnostima.
Na novčanici od pet evra bila bi operska pjevačica Marija Kalas, na 10 evra kompozitor Ludvig van Betoven, a na 20 evra fizičarka Marija Kiri.
Migel de Servantes predložen je za novčanicu od 50 evra, Leonardo da Vinči za 100 evra, dok bi na najvećoj, od 200 evra, bila austrijska književnica i mirovna aktivistkinja Berta fon Zutner.
Izbor je, međutim, otvorio gotovo neizbježno pitanje: kako među tolikim evropskim velikanima odabrati samo šestoro?
Zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gdje su Kopernik i Galileo Galilej? Sličnih pitanja moglo bi se postaviti još mnogo.
Problem je upravo u tome što bi svaka lista nužno nekoga izostavila.
Drugi prijedlog su ptice
Drugi koncept ide u potpuno drugom smjeru. Umjesto poznatih ljudi, novčanice bi krasile evropske ptice.
Na pet evra je zidna puzavica, na 10 vodomar, a na 20 pčelarica. Na novčanici od 50 evra nalazi se bijela roda.
Za veće apoene odabrane su vrste koje su mnogo manje poznate široj javnosti. Na 100 evra bila bi avoceta, dok je za 200 evra predložena atlantska strmoglavka.
I ovaj izbor otvara pitanje koliko su odabrane vrste zaista prepoznatljive stanovnicima Evrope. Među mogućim simbolima kontinenta mogli bi se zamisliti i bjeloglavi sup, tetrijeb gluhan ili neke druge karakterističnije evropske vrste.
Šta će biti na poleđini?
Kod serije sa pticama, poleđine bi prikazivale institucije Evropske unije.
Na njima bi se našli Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savjet i Savjet EU, kao i Evropski revizorski sud.
Kod serije sa poznatim Evropljanima pristup je nešto slobodniji. Pozadine novčanica prikazivale bi različite scene iz evropskog života: uličnog izvođača na pet evra, horsko pjevanje na 10, školu ili univerzitet na 20, biblioteku na 50, muzej na 100 i javni trg na 200 evra.
Odluka do kraja godine
Za sada ništa nije konačno. Prijedloge je odabrao žiri od 21 člana, ali Evropska centralna banka želi da u proces uključi i građane EU.
Anketa o ponuđenim motivima trajala je do 21. septembra, a konačan izgled novih novčanica trebalo bi da bude određen do kraja godine.
Promjena, pritom, neće biti samo estetska. ECB planira da nova serija bude još otpornija na falsifikovanje, uz savremenije sigurnosne elemente.
Tako će Evropa uskoro morati da odluči šta želi da vidi na svom novcu: ljude koji su obilježili njenu istoriju ili vrste koje predstavljaju njenu prirodu.
