Rasprava je dio Zakona o industrijskom ubrzanju, kojim Brisel želi da ojača proizvodnju u Evropi i smanji zavisnost od stranih dobavljača, posebno Kine. Pravila bi se posebno odnosila na strateške sektore poput električnih vozila, obnovljive energije i drugih tehnologija sa niskim emisijama.
Francuska za užu definiciju, Njemačka za širu
Francuska zagovara model prema kojem bi “Made in Europe” prvenstveno obuhvatio 27 članica EU.
Njemačka, s druge strane, predlaže širi koncept “Made with Europe”. On bi mogao uključiti i zemlje blisko povezane sa EU, poput Norveške, Islanda, Lihtenštajna i Švajcarske, ali i Veliku Britaniju.
Evropska komisija pokušava da pronađe sredinu. Jedan od prijedloga je da se u početku uključi veći broj zemalja koje sa EU imaju sporazume o slobodnoj trgovini ili javnim nabavkama, uz mogućnost da pojedine države kasnije budu isključene.
Zašto se članice ne slažu?
Različiti stavovi proizlaze iz različitih ekonomskih interesa.
Španija strahuje da bi kompanije iz trećih zemalja mogle da otvaraju fabrike u državama poput Maroka ili Turske i tako, pod određenim uslovima, dobiju pristup evropskim subvencijama i javnim poslovima. Istovremeno, španska privreda već ima snažno povezane proizvodne lance sa tim tržištima.
Njemačka je zabrinuta zbog mogućeg poremećaja međunarodnih lanaca snabdijevanja. Njena industrija, uključujući automobilsku, snažno je povezana sa Kinom i drugim tržištima van EU.
Berlin zato želi da se smanje strateške zavisnosti, ali ne i da se evropska industrija potpuno zatvori prema međunarodnim partnerima.
Poseban problem je Velika Britanija
Jedno od najosjetljivijih pitanja je status britanskih kompanija.
Francuska smatra da Velika Britanija ne bi trebalo automatski da ima isti tretman kao članice EU. Njemačka i pojedine nordijske zemlje, međutim, podržavaju mogućnost uključivanja Londona uz princip uzajamnosti.
Britanske vlasti strahuju da bi njihovi proizvođači mogli biti izostavljeni iz evropskih javnih nabavki i programa subvencija, posebno u oblastima električnih vozila i čistih tehnologija.
Konačna pravila još nisu dogovorena. Savjet EU i Evropski parlament tek treba da usaglase stavove, dok se očekuje da pregovori o Zakonu o industrijskom ubrzanju budu nastavljeni narednih mjeseci.
Suština spora nije samo u nazivu proizvoda. EU pokušava da pronađe ravnotežu između zaštite vlastite industrije i činjenice da evropske kompanije i dalje zavise od globalnih lanaca proizvodnje i snabdijevanja, prenosi biynis.rs.
