Inicijativa zaustavljena prije prvog sastanka
Kalas je prošle nedjelje najavila grupu koja je trebalo da okupi bivše političke i vojne zvaničnike i stručnjake iz oblasti bezbjednosti. Zadatak grupe bio bi da predloži kako Evropa može brže da ojača svoje odbrambene kapacitete i ukloni postojeće nedostatke.
Prvi sastanak trebalo je da bude održan 7. septembra u Briselu, ali je otkazan nakon protivljenja više država članica.
Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand potvrdio je da su pojedine države smatrale da “ovo trenutno nije pravi put” i da je, nakon razgovora sa ministrima, odlučeno da se od inicijative odustane.
Problem nije bila samo ideja
Prema pisanju Euronewsa, dio država bio je nezadovoljan načinom na koji je grupa formirana, jer prethodno nisu bile dovoljno konsultovane. Pojavile su se i primjedbe da bi nova grupa mogla da se preklapa sa postojećim radom institucija EU.
Otpor su, prema evropskim diplomatama, predvodile Italija, Francuska i Njemačka. Italija je posebno negodovala zbog izbora bivše ministarke odbrane Roberte Pinoti za članicu grupe.
Diplomate koje su govorile za Euronews ocijenile su način na koji je inicijativa sprovedena kao loše upravljanje, nesretan splet okolnosti i “težak promašaj”. Jedan od njih rekao je da se sve evropske zemlje slažu da je pitanje odbrane hitno, ali da je način na koji je inicijativa predstavljena bio nespretan.
Kalas pod pritiskom
Ovaj slučaj dolazi u osjetljivom trenutku za Kalas, čija se uloga u evropskoj spoljnoj politici već nalazi pod pritiskom.
Francuska i Njemačka zagovaraju promjene u funkcionisanju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), uključujući njeno snažnije povezivanje sa Evropskom komisijom. Kallas se tome protivi i upozorava da bi veća centralizacija mogla oslabiti uticaj manjih država članica.
Upravo je tu nastao problem: države članice žele da zadrže odlučujuću ulogu u spoljnoj politici, ali istovremeno očekuju da evropske institucije djeluju efikasnije.
Evropa želi brže odluke o odbrani
Odustajanje od grupe ne znači da je pitanje evropske odbrane nestalo sa dnevnog reda. Naprotiv, pritisak da Evropa ojača svoje vojne kapacitete raste, posebno zbog rata u Ukrajini i neizvjesnosti oko buduće uloge SAD u evropskoj bezbjednosti.
Sama Kalas poručuje da se potreba za bržim jačanjem evropske odbrane nije promijenila. Sada će, međutim, morati da pronađe drugačiji način saradnje sa državama članicama.
Za nju je to novi politički problem, ali za EU mnogo šire pitanje ostaje otvoreno: kako ubrzati jačanje evropske odbrane, a istovremeno postići saglasnost 27 država članica o tome ko treba da vodi taj proces.
