Evropska centralna banka (ECB) povećala je 10. septembra ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,50 odsto. To je drugo povećanje kamatnih stopa ove godine, a odluka dolazi u trenutku kada se inflacija u eurozoni ponovo snažno ubrzava. Prema podacima koje je objavio Reuters, godišnja inflacija u eurozoni u avgustu je dostigla 3,3 odsto, dok je cilj ECB-a dva odsto.
Nafta ponovo podiže cijene
Glavni problem za evropsku privredu predstavljaju energenti. Cijena nafte ponovo je prešla 100 dolara po barelu, što povećava troškove transporta, proizvodnje i poslovanja.
Kako navodi Reuters, upravo rast cijena energije predstavlja jedan od ključnih razloga zbog kojih ECB strahuje da bi inflacija mogla ostati povišena duže nego što se ranije očekivalo.
ECB sada predviđa prosječnu inflaciju od 3,0 odsto u 2026. godini i 2,5 odsto u 2027. godini. Istovremeno, banka očekuje rast privrede eurozone od oko 0,9 odsto ove godine.
Hoće li kamate ponovo rasti?
To je sada jedno od najvećih pitanja za evropsku ekonomiju.
Nakon najnovije odluke ECB-a, finansijska tržišta počela su računati na mogućnost novih povećanja. Ipak, Evropska centralna banka nije najavila unaprijed šta će uraditi na narednim sjednicama.
Član Savjeta ECB-a Gabriel Makhlouf upozorio je da bi previše agresivno povećavanje kamata moglo dodatno usporiti privredni rast. Kako je prenio Reuters, odluke će zavisiti od toga kako će se kretati inflacija, cijene energije i ukupna ekonomska aktivnost.
Šta to znači za građane?
Više kamatne stope prvenstveno znače skuplje zaduživanje.
Građani koji uzimaju nove kredite mogu očekivati nepovoljnije uslove ako banke prenesu više troškove finansiranja na klijente. Posebno su osjetljivi krediti sa promjenjivim kamatnim stopama.
Istovremeno, dugotrajnije visoke cijene nafte i gasa mogu se postepeno preliti na cijene goriva, transporta, grijanja i različitih proizvoda.
To, međutim, ne znači da će sva roba odmah poskupjeti. ECB upravo pokušava da spriječi da energetski šok preraste u dugotrajniju i širu inflaciju.
Austrija posebno zanimljiva
Za Austriju je situacija posebno važna. Guverner Austrijske narodne banke Martin Kocher upozorio je da bi ECB mogao biti primoran na dodatno povećanje kamata ukoliko cijene nafte ostanu oko 100 dolara po barelu do kraja godine. Kako prenosi Financial Times, Kocher smatra da bi dugotrajniji rast cijena energije mogao ponovo pojačati inflacione pritiske.
Istovremeno, austrijska privreda pokazuje znakove oporavka.
Prema najnovijoj prognozi Austrijske narodne banke, OeNB je smanjila procjenu rasta austrijskog BDP-a za 2026. godinu na 0,5 odsto, ali je prognozu za 2027. povećala na 1,3 odsto. Prognoza inflacije takođe je snižena – na tri odsto za 2026. i 2,3 odsto za 2027. godinu.
To znači da austrijska ekonomija i dalje raste veoma sporo, ali bi naredna godina mogla donijeti vidljivo poboljšanje.
Šta slijedi?
Evropa sada ulazi u period u kojem će cijene energije imati veliki uticaj na ekonomsku politiku.
Ako se cijene nafte i gasa smire, inflacioni pritisak mogao bi postepeno oslabiti. Međutim, ako energenti ostanu skupi duži period, ECB bi mogao ponovo povećavati kamate kako bi spriječio da se visoka inflacija proširi na plate, usluge i ostale cijene.
Za građane to znači da će naredni mjeseci biti posebno važni za kredite, cijene goriva, troškove grijanja i svakodnevnu potrošnju.
Jedno je za sada sigurno: Evropa se još nije u potpunosti riješila inflacije, a energija ponovo postaje jedan od najvećih ekonomskih problema.
