On nije bio među onima koji su verovali da će Srbiju mimoići virus, nego je naprotiv bio siguran da će se brzo proširiti.
– S obzirom na to da je porastao broj turista iz Kine bio sam siguran da će se virus brzo raširiti, da to može da bude veoma opasno i da može da zahvati celu planetu – kaže Gagi koji je vanredno stanje proveo sa suprugom glumicom Brankom Pujić u njihovoj kući u prirodi. Na pitanje kako mu iz ove perspektive izgleda prva konferencija za novinare odgovara u šali pitajući: – Koja, kineska? – a potom konstatuje da se pribojavao da će biti još gora.
– Moram priznati da sam očekivao još goru situaciju. Pribojavao sam se panike koja bi mogla da odvede stvari u strašnom pravcu, ali malu nadu mi je davalo sve ono dobro što je postojalo u nekadašnjoj zajedničkoj državi u kojoj sam se i ja rodio – nekadašnji zdravstveni i obrazovni sistem. Verovao sam u to da imamo borce protiv virusa. Naravno da je prva konferencija za novinare i svi akteri koji su u njoj učestvovali, naročito što se tiče prognoza, bila krajnje neozbiljna i to ne bih ni komentarisao, ali sam zbog tih starih vremena verovao da postoje stručni ljudi koji mogu da odole zarazi, osim ukoliko se nepažnjom ne dogode ozbiljni propusti kao oni koji su se desili u Nišu. Srećom, to nije dovelo do smaksvetovskih posledica, ali ne mislim ni da je pandemija završena – smatra Gagi.
On kaže da ga od početka onespokojava to što u vezi sa virusom nemamo dovoljno znanja.
– Mene najviše uznemirava činjenica od koje mislim da bi trebalo svi da pođemo pošto smo svi u neznanju, a to je da saznamo da li je virus deo prirode ili je izašao iz laboratorije – kaže Gagi i dodaje da bi bi ga jako uznemirilo da da je virus napravljen.
– Najviše bi me uznemirilo da se ispostavi na kraju da je virus stvoren zbog nečije pohlepe – kaže on.
Priča i da je njegovo, kao i Brankino raspoloženje tokom karantina najviše zavisilo od vesti od ćerke, koja je na postdiplomskim studijima u Londonu.
– Prvo smo čekali ćerku da dođe iz Londona, međutim, to nikako nije bilo moguće. Kada je odlučila da će ostati tamo i da će pokušati da položi još neke ispite u školi, e onda smo rešili da dođemo u našu kuću u prirodi i, stvarno, u tom trenutku se sve promenilo nabolje – konstatuje Gagi.
– Ovde je ipak sve drugačije – čovek može da prorazmisli o svemu, da bude smireniji i ima bolji uvid. Kad god bismo dobili lepe vesti iz Londona od ćerke – da je njoj tamo dobro, da ima i prijatelje dobre, da je sve u redu, onda smo i mi bili vedri i naša razmišljanja bi se otvarala ka kreaciji. Šetali smo, igrali se, izmišljali i pevali pesmice. Od vesti iz Londona je zavisio i naš dan. Koliko god je bilo tih lepih izveštaja, toliko je bilo i naših lepih dana. Bilo je čak i dečjih pesmica koje su se tada rađale spontano u prirodi i koje su njome inspirisane. Anđela (glumica, prim A.Ć) je čak jednu postavila na društvene mreže.
Upitan da li bi s čitaocima Danasa podelio o čemu govori pesma, Gagi odgovara da je reč o običnoj pesmici za decu čiji su glavni akteri šuma, lija, zeka, a kasnije se pojavljuje i meda.
– Na to nas je podstakla šumica kroz koju smo šetali jer ona skriva zeke. Tu je i lija koja je, naravno, bezobrazna jer bi ona da smaže zeke ali joj šumica uzvraća: „ako to budeš uradila lijo, ideš u bajku“. Posle te pesmice je nastala još jedna, a Branka je čak pomislila da bismo mogli da napravimo dečji mjuzikl. Ko zna, možda se to i dogodi jer se priča nastavlja – šumica je shvatila opasnost pa planira da dovede medu koji će čuvati zeke – priča Gagi. Na opasku da zvuči raspoloženo dok govori o dečjim pesmicama kaže da mu prija ta vrsta stvaralaštva.
– To mi možda najviše prija. Prija mi da tako odlutam i maštam. Sad još treba smisliti i muziku i napraviti da sve legne, a kad se to desi to je posebno lep osećaj. Možda volim time da se bavim zato što ja nisam čovek koji voli da se izražava na dubokouman i promišljen način. Ja stvarno mislim da najveće mudrosti dolaze iz jednostavnosti i meni je ta jednostavnost prirasla srcu i kad god sam nešto pravio voleo sam da te stvari na prvi pogled izgledaju dečje, iako su suštinski veoma ozbiljne i imaju svoju poruku. Upitan da li je pratio zbivanja na političkoj sceni sve ovo vreme, Gagi odgovara da jeste ali veoma kratko.
– Ne mogu ja to da gledam, posebno od trenutka kada se u politici pojavila ta reč – „scenario“. Od tog momenta su svi shvatili da su sve to predstave. To se odavno i radi u tim političkim krugovima. Oni se više bave predstavama, nego što se mi glumci njima bavimo. Ja to doživljavam kao da gledam neku lošu sapunicu, pa mi sve to ostavlja utisak parodije. Skoro da me zabavlja ali ne u tolikoj meri da bih mogao da se osećam dobro i opušteno, a i nema tu umetničkog dojma. I ranije kad smo razgovarali rekao sam ti da sam politiku izbacio jer ne želim više tu vrstu uznemirenja u životu i jer uz nju ne mogu da se bavim onim čime mislim da treba da se bavim – a to je da probam da ovaj svet ulepšam koliko je moguće i na onaj način na koji to najbolje radim – zaključuje Dragan Gagi Jovanović.
(Danas)
