Svako ko naručuje robu iz onlajn prodavnica u zemljama van EU sada će se suočiti sa potencijalno značajnim dodatnim troškovima. Od 1. jula 2026. godine, trenutni bescarinski limit od 150 evra za pakete iz zemalja van EU biće ukinut. Do sada su takve male pošiljke bile potpuno oslobođene carine. Ovo prvenstveno pogađa platforme Dalekog istoka poput Temua, Šeina i Aliekspresa, ali i, u nekim slučajevima, tržišta poput Amazona (ako pošiljka potiče iz treće zemlje), piše Heute.at.
Sadržaj teksta
Ovako funkcioniše novi carinski sistem
Savjet Evropske unije je već odobrio uredbu u februaru 2026. godine. Od 1. jula, ona je sada definitivno stupila na snagu: Fiksna carina od 3 evra biće naplaćena na robu vrijedne do 150 evra – po vrsti robe, a ne po paketu.
Odlučujući faktor je takozvani carinski podnaziv (HS kod) artikala. Nekoliko identičnih ili veoma sličnih proizvoda se računaju kao jedna vrsta robe i podliježu jedinstvenoj carini od 3 evra. Međutim, različite vrste proizvoda u istom pakovanju podležu carini pojedinačno.
Promjena od jula utiče na sve u Austriji
Važno je znati: Odlučujući faktor nije datum porudžbine, već datum uvoza u EU. Stoga će svako ko je naručio prije 1. jula, ali čiji paket stigne nakon tog datuma, i dalje biti podložan novim propisima.
Tri primjera izračunavanja radi lakšeg razumijevanja:
Primjer 1: Naručujete tri identične majice različitih veličina. Pošto je riječ o istoj vrsti robe, plaćate carinu od 3 evra samo jednom.
Primjer 2: Naručujete futrolu za telefon, kabl za punjenje i komad nakita u jednom paketu. To su tri različite vrste robe – stoga se plaćaju 3×3 evra, odnosno 9 evra carine.
Primjer 3: Paket sadrži par skijaških cipela i dva para papuča. I ovdje se primjenjuju dvije različite carinske tarifne kategorije, što rezultira ukupno 6 evra carine.
Svako ko kombinuje različite artikle u jednoj porudžbini može brzo završiti sa dvocifrenim iznosom – ono što je prvobitno bilo “samo” 3 evra postaje čak 15 evra sa pet različitih vrsta robe.
Kada će carina biti plaćena?
U praksi, većina potrošača ima malo kontakta sa carinom. Odgovornost za ispravnu registraciju i plaćanje takse leži na takozvanom deklarantu – to jest, platformi, prodavcu ili dobavljaču usluga slanja pošiljki, a ne na primaocu lično.
U praksi su uobičajene dvije varijante:
- Čak i tokom procesa naručivanja: Mnoge velike platforme poput Temua ili Šeina su registrovane u IOSS (Import One-Stop-Shop) sistemu. One naplaćuju carine direktno pri plaćanju, zajedno sa cijenom robe. U ovom slučaju, nećete primijetiti ništa od carine prilikom isporuke – paket stiže bez ikakvih daljih radnji.
- Tokom isporuke: Ako prodavac nije registrovan u IOSS sistemu, služba za isporuku paketa (poštanska služba, DHL, UPS) često obrađuje carinsku deklaraciju i naplaćuje carine, PDV na uvoz i sopstvenu naknadu za uslugu samo prilikom pokušaja isporuke ili preuzimanja.
Samo u izuzetnim slučajevima, kao što je slučaj kada nijedna od uključenih strana ne popuni deklaraciju ispravno, carina može direktno kontaktirati primaoca. U takvim slučajevima, paket će ostati u carini dok se ne podnesu potrebna dokumenta i ne plate takse.
To je dodatni faktor
Paušalna carina nije jedini mogući centar troškova:
- PDV pri uvozu: Kao i ranije, na vrijednost robe plus carine će se naplaćivati 20 procenata ili smanjena stopa od 10 procenata.
- Službe za dostavu paketa naplaćuju naknadu za uslugu: Oni koji se bave carinjenjem obično naplaćuju posebnu naknadu – za neke dobavljače to iznosi nekoliko evra po paketu.
- Od novembra 2026: Već je objavljena dodatna naknada za obradu na nivou cijele EU; iznos se još uvijek pregovara. Smatra se da je oko 2 evra.
- Austrijski porez na pakete od oktobra 2026: Pored carina EU i naknade za rukovanje EU, savezna vlada planira nacionalni porez na pakete od 2 evra neto po isporučenom paketu – 2,40 evra sa PDV-om. To će uticati na onlajn prodavce sa godišnjim prometom većim od 100 miliona evra u Austriji – ovo ponovo uključuje platforme kao što su Amazon, Temu i Šein. To je dio šireg zakona vezanog za budžet i namijenjen je da pomogne u finansiranju planiranog smanjenja PDV-a na osnovne namirnice. Nacrt trenutno nailazi na otpor u poslovnom i političkom sektoru, a konačna odluka se još uvijek čeka.
Zašto EU ovo radi
Pozadina ovoga je ogromna količina jeftinih paketa i opasnog smeća kojim kineske platforme posebno preplavljuju Evropu: Prema podacima Evropske komisije, oko 5,8 milijardi malih paketa sa robom niske vrijednosti uvezeno je u EU samo u 2025. godini – što je ekvivalent skoro 16 miliona paketa dnevno. Velika većina dolazi od azijskih dobavljača. EU želi da stvori jednake uslove za evropske trgovce na malo, koji su uvijek morali da plaćaju carine i poreze na svoj uvoz.
Uredba je prvobitno ograničena do 1. jula 2028. Nakon toga, na snagu treba da stupi sveobuhvatnija carinska reforma, u kojoj će ograničenje od 150 evra biti trajno ukinuto, a carine će se obračunavati precizno prema kategoriji robe.
