U zdanju “Muzej literature”, u strogom centru Beča, pored muzičkih minijatura emitovan je film o istorijskim i kulturološkim sponama Beča i Beograda, kao i promotivni film o Beogradu, a bečki arhitekta Boris Podreka predstavio je projekte koje trenutno realizuje u srpskoj prestonici.
Ove godine obeležava se i 200. godišnjica od izdavanja srpsko-nemačkog rečnika – “Srpskog rječnika” Vuka Stefanovića Karadžića, a predstavljanje TOB-a delom se oslonilo i na taj jubilej, pa je publika videla i polusatnu predstavu, monodarmu “Moj otac Vuk Karadžić”, u izvođenju Vjere Mujović na nemačkom jeziku.
Ovo je treće predstavljanje glavnog grada Srbije u Beču u protekle tri godine, a direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović kaže da se trude da uvek dođu sa novim sadržajem i time pozovu komšije da dođu u Beograd.
Posebno je istakao da Beograd u poslednje četiri godine beleži stalan rast broja turista.
“Pokušavamo da uvek dođemo sa novim šadržajem. Ako posetite Beograd, videćete grad koji se stalno menja. Zato i kažemo – grad koji se ponovo izmišlja”, rekao je Popović.
Ukazao je na veze između dva glavna grada, kao i na veliko nasleđe Austrije u Beogradu, napominjući da je Beograd uvek bio “nešto između istočne i zapadne Evrope, severa i juga”.
“Mislimo da povezujemo dva sveta. Zato ljudi dolaze u Beograd i zato je grad u protekle četiri godine udvostručio posete”, dodao je.
Ovogodišnja prezentacija zasnovana je na vezama koje postoje između Beča i Beograda, Austrije i Srbije od 19 veka do danas.
Jedan deo prezentacije bio je posvećen je investicijama u gradu i rekonstrukciji Beograda.
“Pokušavamo da promovišemo imidž Beograda kao grada koji gleda u budućnost, znajući za sve što je urađeno u prošlosti. Ne zaboravljamo prošlost, ali gledamo u budućnost. Težimo da budemo pametan grad”, rekao je Popović.
Austrija je, prema njegovim rečima, jedno od tržišta od kojeg u Beogradu mnogo očekuju.
“Postoji disparitet – Austrijanci su pri vrhu u ulaganjima u Srbiju i Beograd, ali broj turista ne odgovara tom poslovnom interesu”, ukazao je direktor TOB-a.
Ukazao je da ima još prostora za dalji razvoj turističke ponude u Beču, okrenute prema našim ljudima, posebno mladima.
Podsetio je da se u Beogradu radi na izmeštanju saobraćaja iz samog centra, koji se polako pretvara u pešačku zonu, izgradnji više biciklističkih staza, uz oko 600 “open-er” događaja, dodajući da su manifestacije jedan od razloga za dramatičan razvoj Beograda u turizmu.
Popović je ukazao da će predstojeće novogodišnja ponuda nuditi novi sadržaj turistima koji se budu odlučili da tokom zime posete Beograd.
Gradski arhitekta Milutin Folić kaže da postoje oblasti u kojima Beč i Begrad sarađuju i da se Beorgad danas ugleda na Beč u mnogim stavrima, jer je glavni grad Austrije već nekoliko decenija jedan od lidera po pitanju uređenja prostroa, podizanja kvaliteta života u gradu, čemu i Beograd teži.
U težnji, kaže, ostvareni su brojni kontakti, među njima i onaj sa arhitekotm Borisom Podrekom, koji živi i radi u Beču, ali je rođen u Beogradu.
“Čovek koji je možda i obeležio promenu svesti ljudi prema javnim prostorima. Živi i radi u Beču, ali je rođen u Beogradu. To je odlična spona. Sa njim planiramo i radimo širenje pešačke zone u Beogradu”, rekao je Folić.
Prema njegovim rečima, Beograd danas ima jasnu viziju kako će se razvijati, a to podrazumeva – izmeštanje industrije iz centra grada, spuštanje grada na reku, i okretanje hijerarhije u saobraćaju u kojoj pesaci, biciklisti, javni gradski prevoz dobijaju prioritet.
“Sve utiče da se u Beogradu živi bolje i nadamo se da ćemo uskoro podići kvalitet života građana, na nivno koji imaju Bečlije”, zaključio je Folić.
(Agencije)
