Ljudi mogu biti zadovoljni svojim životom, a istovremeno strahovati od onoga što donosi budućnost. Upravo takav kontrast pokazali su rezultati velike onlajn ankete koju je austrijski javni servis ORF sproveo tokom ljeta 2026. godine.
U istraživanju “ORF fragt 2026“, održanom od 24. juna do 15. jula, učestvovalo je više od 60.000 ljudi. Njihove odgovore obradio je institut za istraživanje tržišta i javnog mnjenja INTEGRAL, a rezultati su predstavljeni u emisiji ORF-a “Wie geht’s Österreich?” krajem jula.
Prema objavljenim rezultatima, 77 odsto učesnika izjavilo je da je veoma ili uglavnom zadovoljno svojom trenutnom životnom situacijom. Međutim, kada su upitani o budućnosti, njihovi odgovori bili su znatno manje optimistični.
Samo 30 odsto učesnika optimistično je gledalo na budući razvoj Austrije, dok je u pogledu budućnosti svijeta taj udio iznosio svega 15 odsto.
Razlika između ličnog zadovoljstva i pogleda na širu društvenu situaciju jedan je od najupečatljivijih nalaza ove ankete.
Ratovi i stanje demokratije izazivaju najveću zabrinutost
Prema rezultatima, ratovi i međunarodni sukobi predstavljaju najveći razlog za zabrinutost među učesnicima. Njih 77 odsto navelo je da ih ta tema brine.
Na drugom mjestu našao se stanje demokratije u svijetu, koje zabrinjava 60 odsto učesnika. Klimatske promjene i nedostatak društvene povezanosti navelo je po 56 odsto, dok je rast cijena razlog za zabrinutost kod 53 odsto ispitanika.
Zdravstveni sistem u Austriji, društvena nejednakost i siromaštvo brinu po 51 odsto učesnika.
Rezultati tako obuhvataju i globalne probleme, poput ratova i klimatskih promjena, i pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život, od cijena do dostupnosti zdravstvene zaštite.
Porodica i bliski ljudi ostaju važan izvor optimizma
Uprkos zabrinutosti zbog međunarodnih sukoba i stanja u društvu, učesnici ankete najviše razloga za optimizam pronalaze u svom neposrednom okruženju.
Za 78 odsto njih porodica i društveno okruženje predstavljaju izvor nade za budućnost. Napredak nauke, medicine i tehnologije optimizam uliva kod 46 odsto učesnika, dok 41 odsto pozitivna očekivanja povezuje sa sopstvenim zdravljem.
Sopstvenu finansijsku situaciju kao izvor optimizma navelo je 37 odsto učesnika.
Ovi podaci ukazuju na zanimljiv kontrast: dok mnogi izražavaju zabrinutost zbog političkih, ekonomskih i društvenih prilika, porodica, prijatelji i lično okruženje ostaju važan oslonac u njihovom pogledu na budućnost.
Rast troškova života i dalje opterećuje građane
Ekonomska situacija predstavlja još jedan važan dio slike koju daje anketa ORF-a.
Čak 63 odsto učesnika izjavilo je da ih rast troškova života veoma ili prilično pogađa. Kada je riječ o pokrivanju redovnih izdataka, 32 odsto navelo je da im prihodi bez problema omogućavaju plaćanje troškova, dok je za dodatnih 47 odsto to uglavnom slučaj.
Nasuprot tome, petina učesnika izjavila je da im prihodi teško ili veoma teško pokrivaju svakodnevne izdatke.
Ni očekivanja u pogledu privrednog razvoja nisu naročito optimistična. Samo 11 odsto učesnika očekuje poboljšanje ekonomske situacije u Austriji tokom naredne godine. Polovina ne očekuje promjene, dok 38 odsto predviđa pogoršanje.
Važno je naglasiti da su ovo očekivanja učesnika ankete, a ne prognoze ekonomskih stručnjaka.
Zašto rezultate treba pažljivo tumačiti?
Iako je u anketi učestvovalo više od 60.000 ljudi, veliki broj odgovora sam po sebi ne znači da rezultati predstavljaju stavove cjelokupnog stanovništva Austrije.
ORF je izričito naveo da je riječ o otvorenoj onlajn anketi u kojoj su svi zainteresovani mogli da učestvuju. Nije formiran reprezentativan uzorak prema strogim naučnim kriterijumima, iako su rezultati naknadno ponderisani prema određenim demografskim karakteristikama.
Zbog toga brojke treba posmatrati kao prikaz raspoloženja među učesnicima, a ne kao preciznu procjenu mišljenja svih građana Austrije.
Anketa, dakle, ne dokazuje da su Austrijanci u cjelini zadovoljni životom ili pesimistični prema budućnosti. Ona pokazuje kako su na postavljena pitanja odgovorili ljudi koji su odlučili da učestvuju u istraživanju.
Ipak, kontrast između ličnog zadovoljstva i zabrinutosti zbog šire situacije ostaje zanimljiv nalaz. On pokazuje da pozitivan odnos prema sopstvenom životu ne mora nužno značiti i povjerenje u pravac u kojem se kreću društvo i svijet.
