Čak 68 odsto ispitanih Evropu danas povezuje sa pogoršanjem situacije ili gubitkom nekadašnje stabilnosti, dok samo 12 odsto govori o evropskom buđenju i obnovi, piše The Guardian.
Još više zabrinjava podatak da 74 odsto građana smatra da se Evropa ne nosi dovoljno dobro sa problemima sa kojima je suočena.
Žele više Evrope, ali ne vjeruju u nju
Paradoks istraživanja je u tome što većina građana ne želi manje Evrope.
Oko 73 odsto ispitanika podržava viziju Evrope zasnovanu na političkom ujedinjenju, miru i sigurnosti ili ekonomskom prosperitetu. Samo 13 odsto želi manje Evrope ili raspad Evropske unije.
Problem je, međutim, povjerenje u sposobnost evropskih institucija da tu viziju ostvare.
“EU u osnovi puno raspravlja, a ništa ne preduzima”, rekao je jedan mladi Poljak učesnicima istraživanja.
Rat, ekonomija i osjećaj slabosti
Među najvećim problemima građani navode rat, ekonomske pritiske i potrebu da Evropa bude samostalnija na međunarodnoj sceni.
Gotovo trećina ispitanika posebno je ukazala na sporost evropskog odlučivanja, dok je 30 odsto kao problem navelo nesposobnost Unije da se odlučno postavi prema velikim svjetskim silama.
Autor istraživanja Pavel Zerka smatra da se upravo tu nalazi najveći problem.
Prema njegovom tumačenju, građani još mogu da zamisle Evropu kakvu žele, ali više ne vide uvjerljiv put od sadašnjeg stanja do tog cilja.
Prostor za krajnju desnicu
Istraživanje pokazuje i zašto krajnja desnica dobija sve više prostora.
Najveću grupu, sa 39 odsto ispitanika, čine oni koji smatraju da je najbolje vrijeme Evrope prošlo. U toj grupi posebno su zastupljeni birači radikalno desnih stranaka.
Ipak, autori istraživanja najveću pažnju usmjeravaju na drugu grupu – neodlučne, koji čine 31 odsto ispitanika.
Oni i dalje dijele evropske vrijednosti, ali sumnjaju da EU može brzo i odlučno da reaguje na probleme koji direktno utiču na njihov život.
Manje obećanja, više rezultata
Poruka istraživanja evropskim liderima zato je prilično jasna: građanima više nisu dovoljna velika obećanja o budućnosti Evrope.
Potrebni su konkretni rezultati – od energetske sigurnosti i odbrane do rasta troškova života i klimatskih promjena.
Kako zaključuje Zerka, upravo među građanima koji još vjeruju u evropski projekat, ali su razočarani njegovim funkcionisanjem, nalazi se ključ za budućnost Evropske unije.
