Iako niže poravnanja plata u javnom sektoru i dalja smanjenja subvencija doprinose blagom poboljšanju budžetskog bilansa u poređenju sa 2025. godinom, oni nisu u stanju da prekinu visoku dinamiku potrošnje usljed povećane inflacije, dinamičnog rasta potrošnje za zdravstvo i značajnog povećanja transfera ka EU, piše heute.at.
Vrhunski stručnjak: Budžetski manjak “znatno veći” nego što se očekivalo
Održivo i dovoljno smanjenje deficita nije se materijalizovalo. Do 2027. godine, koeficijent duga će se približiti svom istorijskom maksimumu od 85,0 procenata BDP-a, nivou dostignutom tokom nacionalizacije komercijalnih banaka kao dijela bankarskog paketa.
Za razliku od prošlosti, povećanje duga je uglavnom nepovezano sa sticanjem imovine. Automatsko smanjenje duga je stoga nemoguće. Stabilizacija koeficijenta duga – što bi zahtijevalo deficite ispod 2,5 odsto BDP-a do 2027. godine – trenutno je van domašaja.
Snažan zamah potrošnje
Umjereno povećanje državne potrošnje u 2025. godini od 3,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (2024: +9,3 odsto) odražava pad inflacije i prethodne ukupne napore vlade na konsolidaciji, koji su, između ostalog, obuhvatali ukidanje klimatskog bonusa, značajno smanjenje subvencija, ali i niže investicije u željezničku infrastrukturu.
Međutim, osnovni strukturni rast rashoda je ostao visok. To je prvenstveno posljedica velike potrošnje na socijalne davanja u sektoru zdravstva (posebno rashoda za ljekare u privatnoj praksi i lijekove) i na penzije. Zbog ekonomskih uslova, isplate za nezaposlenost su značajno porasle.
Iako je povećanje državnih prihoda donekle oslabilo na 4,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom (2024: +5,3 odsto), ostalo je jasno iznad povećanja rashoda i rasta BDP-a uprkos nekim smanjenjima prihoda u prošlosti (npr. eko-socijalna poreska reforma).
Ekonomski oporavak, značajno povećanje doprinosa za socijalno osiguranje djelimično zbog kontinuirano visokih poravnanja plata i nadnica, i ukidanje poreskih olakšica iz prethodnih godina u kontekstu energetske krize bili su odgovorni za značajno povećanje prihoda.
Budžetski deficit je smanjen sa 4,6 odsto u 2024. godini na 4,2 odsto BDP-a u 2025. godini. Odnos duga prema BDP-u je povećan za 1,5 procentnih poena na 81,5 odsto .
Makroekonomski razvoj je podložan velikoj geopolitičkoj neizvjesnosti
Ekonomski oporavak koji je tek bio u pojavi početkom 2026. godine, i povezani pozitivni efekti na državni budžet kroz veće poreske prihode i niže naknade za nezaposlenost, slabe zbog povećane neizvjesnosti koja je rezultat napete geopolitičke situacije i nedavnih neprijateljstava na Bliskom istoku.
Rizik od drastičnog ekonomskog pada, a posljedično i pogoršanja budžetskog bilansa, raste kako se rat u Iranu nastavlja. Pravilo je: ako realni BDP padne za 1 procenat, budžetski bilans se pogoršava za 0,5 procenata BDP-a.
Planirani budžetski put savezne vlade
Kancelarija Fiskalnog savjeta projektuje deficite od 4,0 odsto BDP-a u 2026. i 4,1 odsto BDP-a u 2027. godini. To rezultira jazom od 0,6 odsto BDP-a u poređenju sa planiranim budžetskim deficitom savezne vlade od 3,5 odsto BDP-a u 2027. godini.
Da bi se zatvorio ovaj jaz, uzimajući u obzir negativne makroekonomske efekte konsolidacije na austrijsku ekonomiju, nastaje potreba za konsolidacijom od 4,4 milijarde evra. Da bi se tekući postupak prekomjernog deficita protiv Austrije završio kako je planirano, biće neophodne dalje mjere konsolidacije do 2028. godine.
Strukturni rast potrošnje
Uprkos efektu ili dodatnoj primjeni dugoročnih mjera iz prvog konsolidacionog paketa Savezne vlade u 2026. i 2027. godini – kao što su umjerena poravnanja plata u javnom sektoru i uštede u administrativnom osoblju – osnovna dinamika rashoda ostaje visoka.
Progresivno starenje društva , koje je djelimično odgovorno za rastuće rashode za zdravstvo i njegu, kontinuirani porast troškova finansiranja tokom narednih nekoliko godina zbog normalizacije kamatnih stopa i kontinuirani porast nivoa duga, ali i značajno povećanje doprinosa Austrije EU u okviru novog budžetskog okvira EU, takođe će rezultirati visokim rastom državne potrošnje na srednji rok.
Štaviše, neke kratkoročne mjere (odlaganje infrastrukturnih investicija, prilagođavanja u oblasti koridorskih penzija) samo odlažu stvarni, trajno efektivni teret konsolidacije za budućnost.
U tom smislu, ne može se očekivati smanjenje visokih budžetskih deficita na srednji rok bez dodatnih napora na konsolidaciji.
Koeficijent nacionalnog duga nastavlja neumorno da raste
Uporno visoki primarni deficiti (mastrihtski deficit bez otplata kamata) i rastuće otplate kamata koje su rezultat većih nivoa duga dovode do kontinuiranog povećanja koeficijenta državnog duga, uprkos kontinuiranom negativnom razliku u rastu kamatnih stopa.
Počevši od 81,5 procenata u 2025. godini, odnos duga prema BDP-u će se približiti svom istorijskom vrhuncu od 85,0 procenata u 2027. godini, dostižući 85,6 procenata BDP-a u 2015. godini. Ekonomski rast je preslab da bi se ovaj trend preokrenuo.
