Otišli su najbolji srpski fudbaleri u Kopenhagen da preteknu rekordnu seriju od pet pobeda, iz selektorske ere Radomira Antića, ali posle duela sa Luksemburgom, Azerbejdžanom, Katarom, Portugalom i Mađarskom morala je da im se desi Danska. Da ih potpuno nadigra i sa 3:0 (1:0) na vreme spusti na zemlju, pre nego što u junu započne novo izdanje Lige nacija, odnosno u novembru krene grupna faza Mundijala.
Da im testira samopouzdanje, pošto su poslednji put protiv Rusije u LN 2020. godine primili ovoliko pogodaka, odnosno i njima i selektoru Draganu Stojkoviću u idealnom trenutku ukaže na sve vidljive nedostatke i potencijalne probleme u dolazećim takmičarskim mečevima.
Kada se sretrnu dve ozbiljne i ambiciozne ekipe, s oreolom pobednika grupne faze kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, onda njihov prijateljski susret od prvog minuta liči na pravu takmičarsku borbu. Složene u istu 3-4-2-1 formaciju, Danska i Srbija su se odmah dale u nametanje svog stila i volje, tako što su obostrano visokim presingom nastojale da težište igre prebace na suprotnu polovinu terena u, iznenađujuće, lošem stanju.
Gostima je to polazilo za rukom na početku i u par mahova do kraja prvog poluvremena, ali domaćini su bili konkretniji i opasniji, pa je odbrana „orlova“ prečesto bila na mukama. Naročito prilikom akcija po krilima. Više puta su izabranici Kaspera Hjumlanda imali otvorene pozicije za šut, međutim štoper Veljković u nekoliko navrata i jednom, u bekovskoj ulozi iskorišćeni, Živković sjajnim blokadama su zaštitili povratnika među stative Predraga Rajkovića.
Ne i kada je sevnula „bomba“ Joakima Melea sa 20-ak metara. Posle kornera izvedenog sa leve strane, isprovociranog kiksom Saše Lukića, lopta je završila na suprotnoj strani, a među previše nepokrivenih danskih fudbalera – u situaciji kada se bezmalo ceo naš tim sjatio u svoj šesnaesterac – našao se defanzivac Atalante da u pravo čas natrči na odbitak i niskim udarcem, uz okvir gola, pronađe rupu u suparničkim redovima i zatekne čuvara mreže francuskog Remsa (15. minut).
Nije mu bilo pomoći ni u nadoknadi vremena (45+2), samo što je tada imao sreću da šut Nergora završi na stativi. Nije da se puleni Dragana Stojkovića nisu trudili da uzvrate, dovoljno je reći da su pre pauze uputili šest udaraca u pravcu Kaspera Šmajhela, ali nijedan nije išao u okvir gola. Pri čemu im je trebalo neobično mnogo truda da izdejstvuju sebi višak prostora i vremena za šuteve.
Nisu „orlovi“ očajavali i dizali ruke posle primljenog pogotka ni zbog povremene inferiornosti, šta više, sa trojicom ljudi sa klupe, ubačenih kratkog predaha u svlačionici, pokazali su želju da se vrate u život u nastavku. Međutim, nokautirani su vrlo brzo i surovo, na neverovatno lak način. Do dupliranja minusa došlo je već u 53. minutu, tako što je Filip Kostić izgubio loptu u blizini kaznenog prostora, Pjer Emil Hejbjerg je ubacio iza bele linije, usamljeni Jesper Lind spremno dočekao dodavanje veziste Totenhema i u maniru veštog ofanzivca, onako kako to radi u svom Ajtrahtu, rutinski matirao zadnjeg čoveka protivničkog sastava.
U strelce se onda upisao i Kristijan Eriksen, majstorski i kapitenski, kao što je uradio „mali milion“ puta pre prošlogodišnjeg ugradnje defibrilatora i višemesečnog bolovanja zbog jedva izvučene glave na početku Evropskog prvenstva (57). Ovog puta je to učinio sa distance, preciznim udarcem u „malu mrežu“, kao završni pečat na dominaciju Danske. Probao je Stojković dodatnim izmenama da prodrma ekipu, međutim, čak ni uparivanje Mitrovića sa drugim centarforom Jovićem ni potonji pad ritma utakmice nisu doneli makar rezultatski prihvatljivji poraz.
Koliko je Šmajhel imao razloga da strepi savršeno ilustruje podatak da se srpski prvi šut u okvir gola (Kostića) desio tek u samom finišu utakmice, bez prepoznatljive odbrambene stamenosti, vezne kombinatorike i napadačke potentnosti u igri Piksijevih aduta tokom sjajno odrađenih kvalifikacija za SP.
Izgleda da Dancima baš leži Srbija, obzirom da pre ovog laganog trijumfa upisali dva rutinska slavlja u borbama za kontinentalni šampionat 2016. godine. U Beogradu je bilo 1:3, a u Kopenhagenu 2:0 za selekciju čiji je nadimak Dinamit.
Inače, pre nešto manje od godinu dana, Kristijan Eriksen je na „Parken“ stadionu preživeo zastoj srca i reanimaciju, pred zgranutim saigračima, kolegama iz Finske i publikom tokom meča na prvenstvu Evrope, a sinoć je doživeo dugotrajne stajaće ovacije zemljaka. Srećnih što je kapiten ostao živ i vratio se fudbalu, prvo u engleskom Brentfordu a onda i u državnom timu, a ljubav i podrška Danaca iskazani su i brojnim transparentima podrške na tribinama i specijalnim priznanjem uručenim pre utakmice.
Poruku za njega su imali i navijači Srbije. Oni su podigli transparent na kojem je pisalo “Eriksene, dobrodošao kući”, što je oduševilo Dance, postalo je viralno i na mrežema širom sveta.
(Danas)
