One se plaše da bi Moskva mogla da izvede napad ukrajinskim dronovima i da za to okrivi Kijev. Litvanija je prošle nedjelje saopštila da Rusija razmatra takav scenario, dok su Poljska, Letonija i Estonija takođe upozorile na moguću sabotažu koja bi mogla da testira odgovor NATO-a, javlja Rojters.
Kremlj odbacuje takve tvrdnje. Prošlog mjeseca, portparol Dmitrij Peskov nazvao je upozorenja o ruskim tajnim operacijama “strašnim pričama” koje opravdavaju militarizaciju protiv Rusije.
“Nismo naivni. Pratimo informacije, čitamo između redova i preduzimamo neophodne korake”, rekao je ministar odbrane Litvanije Robertas Kaunas.
Litvanija je prošlog mjeseca rasporedila vojsku da podrži policiju u obezbjeđivanju terminala za tečni prirodni gas (LNG), terminala za naftne derivate, glavnog dalekovoda do Poljske i reverzibilne hidroelektrane Kruonis.
“Šaljemo jasnu poruku da smo spremni da se branimo ako je potrebno”, rekao je Kaunas.
Letonija je takođe pojačala zaštitu kritične infrastrukture, uključujući branu na rijeci Daugava kod Rige i podzemno skladište gasa Inčukalns.
“Potencijalna hibridna prijetnja je sada vjerovatnija nego ranije”, rekao je letonski premijer Andris Kulbergs.
Strahovi da bi Rusija mogla da izvede napad
Zvaničnik baltičke obavještajne službe rekao je Rojtersu da postoje procjene da ruske vojne i civilne obavještajne službe razmatraju napad na infrastrukturu u Rusiji, baltičkim državama ili Poljskoj.
Prema informacijama, u napadu bi se koristili dronovi ukrajinske proizvodnje, a operacija bi mogla biti izvedena u roku od nekoliko dana nakon odobrenja ruskog rukovodstva, uključujući predsjednika Vladimira Putina.
Glavni strah nije samo moguća materijalna šteta. Zvaničnici vjeruju da bi takav incident mogao da izazove politički haos unutar NATO-a i debatu među članicama o tome kako da reaguju. Još jedan regionalni zvaničnik potvrdio je da se upozorenja savezničkih obavještajnih službi shvataju ozbiljno, ali je upozorio da bi se takav napad mogao dogoditi “bilo kada ili nikad”.
Poljska priprema alternativne gasne rute
U Poljskoj, energetska kompanija Orlen razmatra alternativne rute uvoza gasa u slučaju da je postojeća infrastruktura ugrožena. Poljska uvozi oko 80 odsto svog gasa preko LNG terminala u Svinoujšću i podmorskog gasovoda iz Norveške.
Poljska vojska i operater prenosnog sistema takođe štite dalekovod do Ukrajine, što pomaže u stabilizaciji ukrajinske elektroenergetske mreže.
Državna kompanija odgovorna za izgradnju prve poljske nuklearne elektrane takođe istražuje pojavu falsifikovanih dokumenata za koje kaže da imaju za cilj da zbune učesnike projekta. Kompanija kaže da dokumenti vode “istočno od Poljske”, a slučaj istražuju policija i bezbjednosne službe, prenosi Index.hr.
