Za državlljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice, jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila.
Međutim biće izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
Govoreći za hrvatski RTL o promenama koje donosi članstvo Hrvatske u Šengenu, glavni direktor policije Nikola Milina rekao je nedavno da će to značiti ukidanje 73 granična prelaza, a prema Sloveniji i Mađarskoj kontrole neće biti.
Postojaće, dodao je, mogućnost unutrašnjih kontrola, ali samo u slučajevima posebnih razloga i ugrožene bezbednosti.
„Povremene kontrole su kompenzacijske mere koje ćemo i mi raditi u unutrašnjosti teritorija, to ne znači da niko nikoga neće kontrolisati, ali se to neće raditi kao sada, neće biti kontrole na graničnim prelazima“, pojasnio je Milina.
Istakao je da se Hrvatska već dugo pripremala za ovakvu odluku i potpunu primenu Šengena.
„Već su određeni zakoni i uredbe u pripremi i pripremili smo tačno za svakog policajca individualno. Neki će se vratiti na spoljnu granicu, odakle gravitiraju, a neki će raditi na tzv. kompenzacijskim merama. Što se tiče kućica, rampe neće biti, a uspostaviće se slobodan koridor za nesmetano kretanje“, istakao je Milina.
Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna tačno u ponoć 1.januara formalno je zamenjena evrom. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima.
Takođe, tokom cele 2023. građani će moći bez naknade da zamene novčanice i kovanice kuna po fiksnom kursu (7,53 kune za evro), a od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.
(agencije/Foto: gettyimages)
