Imajte na umu da je za dugoročno održavanje vitke linije važno pripaziti na navike u ishrani. Ali o tome – na jesen…
Sadržaj teksta
1. Dijeta sirovom hranom
Dijeta sirovom hranom zasniva se na unošenju isključivo termički i industrijski neprerađene hrane. Hrana koja se konzumira ne sme biti izlagana temperaturama višim od 50°C da se prilikom termičke obrade ne bi uništili enzimi u biljkama koji omogućavaju najbolju probavu i apsorpciju takve hrane.
Dijeta sirovom hranom se temelji na unosu voća i povrća koje se konzumira celo ili se priprema sečenjem, seckanjem, mlevenjem ili pasiranjem. Pripremaju se i kaše, sokovi i čajevi, a žitarice i mahunarke se namaču i fermentišu čak nekoliko nedelja. Hrana se može prelivati vodom temperature do 50°C. Jedu se i semenke poput suncokretovih i orašasti plodovi poput lešnika, badema, oraha, indijskih oraščića, a dopušten je i unos ribe (suši, usoljena riba) ili mesa. Unosi se minimalno pet obroka, doručak, ručak, večera i dva međuobroka, gde doručak uvek počinje čašom vode s dodatkom limunovog soka.
Primer jelovnika
Doručak: čaša vode s dodatkom limunovog soka , frape od borovnica, narandže i jabuka
Međuobrok: orašasti plodovi po želji
Ručak: salata od mariniranog sirovog lososa, krastavaca, paradajza, posuta semenkama i začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom
Međuobrok: bobičasto voće
Večera: krekeri s paštetom od avokada
Dijeta sirovom hranom je prilično jednostavna za praćenje, a budući da je vrlo oskudna kalorijama daje brze rezultate. No, dugoročno može predstavljati rizik za zdravlje.
2. Dijeta Francuskinja
Knjiga “Zašto se Francuskinje ne debljaju”, koju potpisuje Mirili Džulijano otkriva tajne koje leže iza prehrambenih navika vitkih Francuskinja.One se temelje na umerenom unosu hrane, stvaranju i očuvanju malih rituala, kuvanju korišćenjem svežih namirnica, smanjenju unosa procesuirane hrane, unosu vode i svakodnevnom hodanju i vežbanju.
Dijeta sastoji se od četiri faze:
1. faza – uz pomoć tronedeljnog dnevnika ishrane treba uvideti kakav je dosadašnji kvalitet ishrane
2. faza – ‘reprogramiranje’ koje obično traje 3 meseca i podrazumeva shvatanje i prihvatanje veličina serviranja i raznovrsnosti ishrane i nadređivanje kvaliteta kvantitetu hrane
3. faza – stabilizacija – ili uspostavljanje ravnoteže s obzirom na novousvojena pravila ishrane
4. faza – ostatak života. Kada su u pitanju najdraže namirnice, odricanje vodi ravno do preteranog uživanja u hrani, ali isto tako, na tipično francuski način, smatra da su to užici kojih se ne smemo odreći ili se boriti protiv njih.
Primer jelovnika
Doručak: zobena kaša sa suvim voćem, kafa
Međuobrok: grisini štapići, smokve
Ručak: testenina u sosu od paradajza I tunjevine, čaša vina
Međuobrok: sladoled
Večera: pileća prsa na grillu, integralni pirinač sa pečurkama
Male porcije i uživanje u svakom zalogaju olakšava pravovremeno prepoznavanje osećaja sitosti što doprinosi učinkovitosti plana
3. Voćna dijeta sa jagodama (ili drugim bobičastim voćem)
Ljubitelje jagoda (i bobičastog voća) mogla bi oduševiti ova dijeta koja se temelji, naravno, na povećanom unosu jagoda. 100 grama jagoda je 30-ak kalorija zato ih uključujemo u svaki obrok. Preporuka je započeti dan s 300 grama jagoda za doručak, a ista količina se konzumira i za desert nakon ručka. Međuobrok takođe uključuje porciju jagoda, a za večeru se preporučuje 500 grama jagoda i jogurt sa smanjenim udelom mlečne masti pre spavanja. Osim jagoda, od voća se tokom dana može pojesti i pola banane. Ovakav model ishrane fokusiran je na pogodnosti koje pruža povećana konzumacija jagoda, ali u okviru načela pravilne ishrane, koji zagovaraju unos raznolikih namirnica.
Doručak: kafa ili čaj sa kađikicom šećera, 350 grama jagoda, posni sir
Međuobrok: mali sendvič (integralno pecivo, sir, pileći ili ćureći narezak) sa činijicom svežeg povrća
Ručak: bistra povrćna supa, salata od povrća, sa limunovim sokom i 1 kašičicom biljnog ulja, 350 grama jagoda, čaša belog vina
Međuobrok: 350 grama jagoda sa kašičicom šećera ili pekmeza od jagoda
Večera: 500 grama jagoda sa grilovanim tofuom Imaj na umu…
Povećan unos jagoda pstiče detoksikaciju organizma i gubitak 2 do 3 kg u sedam dana.
4. Zelena dijeta
Zelena dijeta je u principu lakto-vegetarijanska ishrana namenjena osobama koje žele skinuti višak kilograma. Tokom dijete konzumira se voće, povrće, žitarice i krompir, kao i manje količine nemasnog sira i mleka. Dijetom gotovo da se ne unose mahunarke poput soje, a meso, živinsko, riba i jaja su isključeni sa jelovnika. Dan se započinje voćem koje se prvo pije u obliku isceđenog voćnog soka bez dodatog šećera, a kao doručak jedu se celi plodovi voćke ili voćna salata. Voćna salata može biti i ukusan međuobrok.
Tokom prepodneva preporučljivo je da se od hrane unosi jedino voće, a nakon što se pojede potrebno je barem pola sata pričekati pre unosa druge hrane. Ostatak dana mogu se konzumirati različite žitarice poput prosa, ječma, heljde, kukuruza. Žitarice i krompir su najvažniji izvori energije to kom dijete i treba ih konzumirati uz sve glavne obroke. Krompir se uvek konzumira kuvan i preporučljivo je da je pripremljen na salatu ili kao varivo. Ručak, odnosno glavni obrok treba započeti sokom od svežeg povrća, a kao nezaobilazan deo na tanjiru se nalaze kuvana integralni pirinač ili krompir. Uz ručak se može jesti obilje kuvanog povrća. Večeru kao i ručak treba započeti svežim sokom od povrća. Za večeru se priprema sveža salata od raznog povrća. Izbor povrća s obzirom na dane ili jela nije strogo određen već je kreiranje salata, kuvanog povrća uz glavno jelo ostavljeno svakome na izbor. Ulja se gotovo ne koriste. Baš poput voća, mleko i mlečni proizvodi (kiselo mlijeko, jogurt, kefir) se takođe ne smeju mešati ni sa jednom drugom hranom i konzumiraju se samostalno.
5. Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta je način ishrane koji se danas smatra zdravstveno najopravdanijim za zdravlje pojedinca, posebno u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Potrebno je rukovoditi se piramidom mediteranske ishrane koja je vrlo slična klasičnoj prehrambenoj piramidi. Žitarice, proizvodi od žitarica (hleb, testenina) i krompir nalaze se u bazi što znači da se jedu u najvećoj količini. Sledi povrće i voće, potom nemasno meso, riba i morski plodovi, mleko i proizvodi od mleka, orašasti plodovi i mahunarke, a u samom vrhu piramide nalaze se masnoće i slastice, odnosno hrana koja se jede u najmanjoj količini.
Mediteranska prehrana obiluje svežim, sezonskim povrćem i voćem koje se prema preporukama konzumira u količini od pet porcija dnevno. Specifične namirnice za mediteransku ishranu su riba i morski plodovi, maslinovo ulje kao zamena za zasićene masnoće, zeleno lisnato povrće poput blitve I raznoliko voće poput grožđa, dinja, nara. U svakom jelu nezaobilazan deo je povrće, tako da će tanjir uz izvor proteina i nešto ugljenihhidrata svakako krasiti i sezonsko povrće poput blitve, tikvica, patlidžana, artičoka, luka i češnjaka. Jela se tako najčešće spremaju kuvanjem, pečenjem ili na roštilju, a najređe prženjem.
Primer jelovnika
Doručak: tamni vlažni hleb s posnim sirom, kava s mlekom
Međuobrok: lubenica
Ručak: riba na roštilju, kuvani krompir i blitva s malo češnjaka i ekstra devičanskog maslinovog ulja, čaša vina
Međuobrok: nar, jogurt
Večera: krem supa od brokulija, salata od mocarele, paradajza, bosiljka začinjeno ekstra devičanskim maslinovim uljem
Imaj na umu… Mediteranskaom dijetom se na pravilan način gube suvišni kilogrami, bez propratnih negativnih uticaja, izgladnjivanja i bez pojave jo-jo efekta, odnosno vraćanja izgubljenih kilograma.
6. Dijeta sokovima
Za vrijeme letnih vrućina dijeta pijenjem isključivo sokova pripremljenih od voća i povrća može biti jednostavan i brz način gubitka nekoliko suvišnih kilograma. Voće i povrće se koristi u svežem obliku, najčešće uz upotrebu sokovnika koji odvaja pulpu (meso voća i povrća) od istisnutog soka. Ipak, mogu se koristiti i svježe pripremljene kaše od voća i povrća koje uključuju ceo samleven plod, stabljiku ili list.
Primjer jelovnika Doručak: sok od cvekle, limuna i ananasa
Ručak: sok od krastavaca, šargarepe i celera
Večera: sok od bobičastog voća
Imaj na umu… Dijeta sokovima može biti korisna kada je potrebno pročistiti organizam, Njome se unosi velika količina vitamina i minerala, ali se ipak ne preporučuje u kontinuitetu duže od sedam dana budući da je restriktivna.
Povratak na uobičajnu ishranu trebao bi podrazumevatii usvajanje što pravilnijih prehrambenih navika. Ako ti to zvuči prekomplikovano, rešenje su neke bezvremenske dijete koje dugoročno menjaju navike, a pritom su primereno letu hedonističke. Zato je možda upravo sada pravo vreme da započneš svoj “novi” život uz dijetu Franscuskinja ili večno aktualnu mediteransku dijetu.
(B92, 24sata.hr)
