Miroslav Ćiro Blažević je na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici objavio da čita knjigu Znakovi na putu Ive Andrića. Bivši selektor fudbalske reprezentacije BiH i Hrvatske i bivši trener brojnih klubova ima 87 godina i bori se sa zdravstvenim problemima.
O tome je govorio u postu koji glasi: „Andrićevi Znakovi pored puta možda nisu idealna knjiga za poneti na plažu, pogotovo ako vam plaža nije blizu (knjiga ima preko 600 stranica), ali svakako je vredna čitanja ovog ljeta. Odmah nakon onog od Mitrovića koji sam sinoć preporučio…
Riječ je o fragmentima njegovog života i duhovne borbe, mudrosti koju je stekao tokom života i zanimljivim zapažanjima sa putovanja. Ipak, najviše se bavio onim pitanjima koja su me u posljednje vrijeme zaokupljala: pitanjima života i smrti!”
– Naime, borim se sa trajnom mišlju da je moje vreme prošlo i da polako odlazim sa ovog sveta. Moji prijatelji, igrači iz moje generacije, svi su oni odavno sahranjeni. Ja sam jedini živ. Život je kratak, kaže Andrić u ovoj sjajnoj knjizi, a ja sam – kad se ovako osvrnem, na šta me ova knjiga stalno tera – previše patio – nastavlja Ćiro i dodaje:
– Kada sumiram ceo svoj život, onda imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i plačem toliko da ne prestanem. Ništa me u životu nije mimoišlo! Imao sam dva raka, a sada se pojavio i treći. U detinjstvu sam bio toliko siromašan da sam gaće nosio na štapu, a kasnije u mladosti, kada sam već bio oženjen, supruga i ja nismo znali da li ćemo ručati ili ne.
Moj život je bio samo haos i morao sam sve to proći. Čak i ovaj trenerski posao, koji spolja može izgledati drugačije, nije ništa drugo do vrlo malo zadovoljstva, a mnogo razočarenja… I, moja majka, koja je bila sveta, i koja je toliko verovala da ću uspeti u životu i da bih da postanem neko i nešto, nije dočekala da vidi kako sam, mukotrpnim radom, konačno nešto napravila od sebe – navodi se u tekstu.
– Umrla je u vreme moje najveće bede i izuzetno mi je žao zbog toga jer znam kako roditelj, posebno plemenit kao što je bila moja majka, želi da mu dete uspe. Zaveštala me je da se brinem o svojim sestrama iako sam bila najmlađa, tako da je bila uverena u moj uspeh, a ja sam to zaista uradio.
Tešim se da je ona to videla odozgo, ali da budem iskren, mala je uteha… Možda ova Andrićeva knjiga, palo mi je na pamet dok ovo pišem, nije preteška za Plaža samo zbog velikog broja stranica, ali sadržaj bi mogao biti malo lakši za ove tople dane, neki koji ne navode na takva razmišljanja, ali moja preporuka svakako i dalje stoji.
Možda ne mora biti preporuka za ljeto, ali svakako za jesen – i to za život. U međuvremenu poslušajte divnu posvetu koju je za moj primjerak knjige napisao glumac Emir Hadžihafizbegović, koji kao i ja, ali možda malo manje, uživa u Andrićevim razmišljanjima. Oplemenili su mu život, kaže, i ne mogu se ne složiti s njim – zaključio je.
(Avaz)
