Poslednjih meseci kod poslovnih subjekata i građana u opticaju je oko 30 milijardi kuna. To je posledica inflacije i pokazuje da se gotovina koja je čuvana u slamaricama počela da se troši. Međutim, pala je tražnja zbog promene u evre, kaže izvršni direktor sektora za gotovi novac Hrvatske narodne banke Tihomir Mavriček.
S obzirom da Hrvatska prelazi na evro, od 1. januara i kuna neće više biti na kursnoj listi u Srbiji. Građani će hrvatsku kunu za dinare u menjačnicama i bankama u Srbiji moći da zamene do kraja 2022. godine, nakon čega će zamena biti moguća isključivo kod određenih institucija u Republici Hrvatskoj.
Kovanice tope, novčanice usitnjavaju za izolaciju
Povlačenje viškova kune počelo je u septembru ove godine, nakon turističke sezone i biće nastavljeno postepeno. Rok za zamenu papirnih novčanica je neograničen, dok je rok za zamenu kovanica tri godine. Zbog negativnog uticaja na okolinu, odnosno primesa boje na novčanicama i zaštitnih elemenata, zamenjene novčanice se više ne spaljuju nego se usitnjavaju rezanjem na komadiće manje od milimetra, a ta masa se koristi kao izolacija u javnim građevinskim radovima. Radi se o ogromnoj masi materijala.
„Kad bi novčanice koje ćemo povući, njih oko 500 miliona komada, posložile jednu na drugu, visina bi iznosila gotovo 50 kilometara ili kao šest Mont Everesta”, kažu iz HNB, prenela je Hina.
Takođe, 5.200 tona preostalih kovanica, za koje se računa da će biti vraćene, prodavaće se kao sirovina nakon topljenja.
Kada kunu zameni evro u opticaju će biti ista količina novca. Na primer, broj novčanica od 100 kuna zameniće proporcionalan broj novčanica od 10 i 20 evra. Kuna kao papirnati i metalni novac i lipe kao kovanice u apoenima manjim od jedne kune uvedeni su u upotrebu 30. maja 1994. na Dan državnosti.
Prethodno, državna Komisija za novac odlučila je krajem avgusta 1991. da će se trajni novac u Hrvatskoj, nakon hrvatskog dinara, zvati kruna a njegov stoti deo banica.
Za krunu je proveden konkurs i odabrano rešenje, ali je naknadno, u julu 1993. nakon predloga deset poslanika sabor doneo odluku da će se hrvatski novac zvati kuna.
Deo javnosti pokazao je javni otpor ističući da je novac s tim imenom opterećen negativnim istorijskim nasleđem Pavelićeve NDH, a istoričari da je odluku naložio tadašnji predsednik Franjo Tuđman.
(euronews.rs/Foto: gettyimages)
