Zbog ove hitne i ozbiljne situacije, šef SZO-a za Evropu sazvao je vanredni sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i civilnih udruženja. Kako navodi Kluge, više od 130 učesnika jasan je znak da države ekstremne vrućine napokon počinju tretirati kao vanrednu javnozdravstvenu krizu, a ne samo kao običnu vremensku prognozu. Pitanje je bilo direktno: što smo naučili iz dosadašnjih toplotnih talasa i jesmo li spremni za ono što tek dolazi?
Planovi spasavaju živote, ali pola Evrope ih uopšte nema
“Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje sebi jednostavno ne možemo priuštiti. Nacionalni akcijski planovi za odbranu od vrućine doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano”, istakao je Kluge, navodeći primjere Italije koja prateći smrtnost u 45 gradova dobija podatke u realnom vremenu, Španije koja sarađuje s medijima oko komunikacije rizika, te Austrije, Belgije i Francuske koje su uspješno rasteretile zdravstveni sistem.
Međutim, Kluge je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u cijeloj priči.
“Najalarmantniji propust je taj što ni pola zemalja evropske regije uopšte nema nacionalni akcijski plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak i kada se aktivira crveni alarm. Države su prijavile da im nedostaje klimatizovanih javnih skloništa, a poseban je problem spora birokratija – u nekim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni zbog proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi”, oštar je direktor SZO-a.
“Ekstremna vrućina je bezbjednosna prijetnja, a ne problem jednog sektora”
Kluge naglašava da širom Evrope domovi za starije, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje redovno ostaju izvan dosega pomoći te da zdravstvena infrastruktura mora postati otpornija na klimatske promjene. Ipak, napominje kako je sastanak pokazao i jedan važan pozitivan pomak – države su konačno počele povezivati službe za vanredne situacije, urbaniste i ministarstva zdravstva i okoline.
“Ta koordinacija unutar vlada – izgrađena oko zajedničkog priznanja da je ekstremna vrućina prijetnja zdravstvenoj bezbjednosti, a ne problem samo jednog sektora – jedna je od najvažnijih promjena koje smo vidjeli. SZO će sada prikupiti sve lekcije i staviti ih na raspolaganje za sve 53 države članice, a spremni smo pružiti i izravnu tehničku podršku svima koji žele ojačati svoje sisteme”, naveo je Kluge.
“Sada radimo na dva fronta: moramo hitno popraviti ono što je zakazalo proteklih nedjelja prije nego što stigne novi toplotni talas, ali i izgraditi zdravstvene sisteme koji su dugoročno spremni za ekstremne vrućine”, zaključio je, prenosi Index.hr.
